Obrat 5: Nisam ja svjesna šta radim

Nisam ja svjesna šta i kako, šta to radim i čemu kao težim, šta ću time da postignem; e, ako u meni nema dovoljno plana i „koncepta“, ne znam šta mi je činiti da se najzad složimo po sastavnim dijelovima i šavovima koji ne pucaju lako (nisam torba u koju sve lako spada… kao po komandi se „raspara“). Šta sam htjela sad… nisam poslušala a možda nisam ni trebala, ovaj put to je čini se moj napucani organizam, o kojem bi zajedno da vodimo računa, a ja sama, a ti… ko zna koji i kome (istina je, ne vidim (te) dobro tu i ne bih te ni prepoznala) negdje u budućnosti to se sve preklapa i staje jedno na drugo, kao na tacni što bi rekli moji stari; a ja bih da dođem(o) na njihovo mjesto, ako je ikako moguće koja godinica dole- gore ha-h.
Ej, bre sanjam te; ili samo bolesna ili samo zbog toga- ne: ko će koliko lijekova popiti, koja doza, da se osjećamo „lakše“. Nema olakšavajućih okolnosti; ne znam šta pričaš. a sve mi na vrijeme kažeš i ne znam je li to dovoljno. Mogu ja ovako do „juče“, sunce bleji i ja sam „fraj“; sad mi je tek jasno da se lječilišta nikad neću osloboditi (to je ona „sloboda“ koja mi fali a ne od tebe: ti stojiš i trebaš mi da me liječiš… sve do balčaka, bar pokušavaš)… da, sve se kao vrti oko mene i treba samo da se pokloni i počne, tačno tako.
Kad ideš, kad dolaziš i prolaziš ovuda kuda ti je sada smjernica, ne zaboravi da mi popuniš papir, fali mi još glupih računa koje smo davno davno negdje poplačali, što na mostu, što na ćupriji; pa, gdje su ostali da im ustupimo mjesto u tom razračunavanju sa suncem, minutažom njegovom u oku, a kad će tek da prestane da sjaji u oku poznati znak, i nema, više za danas je dosta. Tebi je lijepa tišina, neko ćuti i ne griješi kad ništa ne radi po tom pitanju…

„ne znam koga ja da volim a koga uklete moje godine što mi preklapaju svašta i tebe kao da zadržavaju… da još jednom provjeriš jesi li zaključao kuću, ugasio ringlu, peglu… i koliko treba da provjeriš bravu da škljocne, zaključano“- nije to prisilna radnja: provjeravati da li je i koliko neko zaključan i izveo pogrešnih zaključaka ili ne, a kada će prestati i vjerovati samo po sebi (doći će to)“

Zdravo ti bilo, Koco, s v e!

Nataša se sunča na tvojoj toplini (dlan- palac- i još što šta da mrdne… na pozdrav „škljocne automatska brava“ i sve zaključi!

3.3.2017 11,42 am

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s