Pismo obrata 4: Ja sam i danas isto čudo

Dragi moj, ne znam kako se osjećam, pa da pišem o tome, bilo bi i dosadno, mučno ili teško; za ponekog možda i „silom božjom“tako ili nikako“… Šta sam sad htjela; malo prije kućni posao i opet neka vrsta čaja, još prije spavanje po danu- umor me tišti i smara a i srce lupa, valjda nije pritisak, je l’ ga ti i još neko vršite tek tako na mene, sebe i okolinu- kako će se sve složiti u odnos. Kaže tata, nemoj u „apstrakciju“, ma to je kanda moj život, konkretni. Šta je „nezdravi odnos“ iz kojeg treba pod hitno bježati? pa, ono iz čega treba ponovo i hitno i tako „sto puta dnevno“- nije to, i finansije i nabavka, pranje i zaostali ostali poslovi domaćićki su tu i baš me vežu za moju polovinu stana.

Nego, kad bih ja to mogla da konretno ili ne baš, preduzmem? Kažu oni moji stari da „hiljadugodišnje pisanije svoje objavim negdje i kod nekog“, kao da to ide tek tako, napolje s tim, šta bi drugi rekli prepadnuti pred masom iskazavanja; ne znam kako bih to nazvala, a da mogu sebe nazvati samostalnom i neovisnom, a ne „kriv za sve si ti pa ti“. Oni bi opet da ja nešto „zaradim“, bubnji mi u glavi.

Baš da vidim i taj „dokument u kom će pisati Jovičić“!

Goran ovo ne spočitava ili se samo pravi da je sve ok i da mi „bolje ne možemo biti“- nema prebacivanja, ukoliko se ne pomene razvod. Ma, on bi trebalo nešto po tom pitanju da ob(j)avi, ali ne znam šta i da bude u sinhronicitetu sa mnom. Blejim ispred sebe kad pomislim ono- ovo je Jovan i njegova škola, valjda i ona životna, a šta ja čekam sa svojom: ajd’ da se pišemo konkretno ili ja slušam „informativni radio“ i Daču Kocjana koji nema da fula a ko zna šta i kome priča. Podvuci crtu i briši ga već jednom iz života, nije tvoj tip i tvoj život… a nema pojma koliko jeste, zaista: koliko se „plaćaš“? Čudna neka vremena, da prvi i drugi poslije toga moraju da „trpe“ nešto toliko neodlučno, iscrpljujuće i na daljinu- mene pod ruku pa na sud, za sva „nedjela i rastanke“… da dijete ne trpi mene, ne znam šta bih više povukla (ne mislim na „pljugu“ svih vrsta i natezanja). Ovo bi ponekad baš liči na opasno natezanje, al’ eto mene i pripremi se, ja u svakom slučaju NISAM SPREMNA ZA OVOLIKU I BILO ČIJU PATNJU, a ne može drugačije. Kako može, reci prvo ti, pa ću ja- ko je kome šta „uradio“… prije bih rekla u tri tačke šta nije.

Sretno i zovi me i „pet-do-pet“!

Ja sam bre jedna obična Nataša sa kojom „bankom“ više na godištu; meni ne dolaze al’ ja dođem, itekako: šta sam htjela da kažem: da požurimo mi ili voz da nas ne gazi više, i tako to.

KOJE PISANIJE, MOŽDA I OBJAVIM- SEBE KOGA DRUGOG?!

Nataša Gajić piše još koji put i pretjerano (blisko ti? ili pak- ne?) eheeejjj

 

12.2.2017.   3,29h  pm

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s