Pismo obrata 3: Gledaj sada

Dragi moj, kao prvo, muzika me probudila, ali ja ne mogu ništa od toga što kao zahtijevaš od mene, da odradim normalno a sama; zvuči mi parazitski. pocijepaće me na dva dijela, ma koliko to patetično zvučalo. Hoću da kažem, a ne znam da li je ovaj početak sasvim u redu. Dobro, odem ja sama negdje tamo, gdje se sve to oko sadašnjeg razlaza rješava, a oni odrade sve za mene, opet komplikujem, ali je tako: strah me presude, one u početku, ja ondje a ti tu gdje jesi i hajde sa mnom tamo  gdje se sve ovo ovdje raspada i pašće mi na glavu neka normalna stvar, prava riječ. Idem da se ispraznim pa nastavljam… Zar baš moram sve ovo sama, sve ove formalnosti i one koje to nisu… došao Joca i „otjerala sam ga da si sječe nokte“ ha!.. sve je tako ogromno, a „vrištaću“ ako treba, da bi se nešto pokrenulo, rješilo, dovelo do kraja, ne, do nekakvih rezultata. Jesam li počela ako sam bila kod mame i tate, a oni nisu za to, jer sam „bolesna, slaba, sama i što je najvažnije: nemam alternativu“; i ja mislim isto ako nemam drugu priliku, a to si svakako ti; nekako ti to prebacujem, jer se suda užasavam… malo je reći… socijalnog, ma kakva „sigurna kuća“, ali to sa papirima grozomornim bi trajalo bar godinama… da poludiš koliko su ekspeditivni, mada neću da prejudiciram i ne mogu ništa više da kažem, a ni manje. Je li to toliko „grozno i izdajnički ne znam prema kome“, kad je sve najgore, mislim o sebi sve to i ne prođe me tako brzo: ono što mislim, ne mogu tamo objasniti, ali dokle ću ovo sve potjerati ako naoko, za druge i pomalo sebe, ovo potjeram: nisam sama ali tako liči, ako ne pokažem da nisam… Moji su mi dali apropo nečega stotku i ja mislim pametno da je utrošim… samo kad bi mi to pomoglo, ne bih ih žalila, ne bih zažalila- šta ti misliš, nemoj toliko preko glave, nekih „tajnih kanala“, pa da moram da „pogađam šta si rekao a šta odlučio jednom za svagda“- idem sama, voljela bih da mogu to da ti kažem, jer vidim koliko je stalo svima, samo to ne znaju, samo ja to znam. Ipak, moji me drže nekako u šaci, svi i vežu mi jezik, a naročito pogodak u cilj (znam da ne voliš da se pogađaš, ali vidiš gdje živim-o)… Razmišljam, sve je zato što puno maštam, a vrijeme je vrijeme neumoljivo, i naravno da je grijeh pogriješiti u procjeni baš sada.

Oplaka mi tata, a to se njemu kao često dešava; ne znam da li bih više podnijela!

ajd’ misliš da se nisam „odlučila“ a jesam mada se to još ne vidi, a i kako da se vidi… kad „radimo noćni život“

Ne rješava niko za jedan dan moj problem, a on se zove razvod… struje, mah! Spašavaj od suda, ako boga znaš… hahaha (ne smijem, ne smijem se i pijem čaj od višnje i ne znam da li ovo da pokažem Jovanu kad već hoće da baci pogled šta kuckam- neka sam pronađe, ja ne brišem tako lako, ni od kuće).

Malo je to šta sam sve imala da ti kažem, ali te „horoskopske dileme, doskočice i dvosmislice“… do ludaje. DA LI SI JASAN, PROCIJENI SAM!

Voli te i traži, pipa po mraka, još uvijek, vidim, Nataša ajde da kažemo J.

IZVINI NA GRAŠKAMA… SLUŠAM TE TAMO I PIŠEM-ČITAM

p.s. Kako bih voljela da vidim kako ti a najprije tvoje psanije djeluje na mene.

 

12.2.2017.   12,24h

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s