Pismo obrata 2: Opet ja!

E, moj Dačo, znaš koje su mi brige; od njih bih da pobjegnem i u snove, i od snova, ,,katanca na kući“, sve što evo sanjam ne mori me, a čim osvanem, goni me u javu ono što je kod nje na tapetu: djeca su najveći bajati san koji nikako da prestane… da mori, stalno iznova se javi, pa ne stignem da poželim sebe, pa tebe opet.

Nisam mogla da povjerujem da si stvarno toliko „neekspeditivan“ što se tiče ovakvih komunikacija i pisanija, crno na bijelo, i ne pitaš za „porodicu“ kako je i tako to; sve čega se sjećam je na pismu koje sam obrisala ali ne iz sjećanja, bar ne sasvim do kraja: kažeš da puno radiš, tako i tvoja mamica kaže uvijek za tebe: da si „momak“ i nisi za jednu „bogato istreniranu raspuštenicu sa djetetom i sokovima od lijekova i ljekića“- tako mislim ja… a ko zna kad ću to da i budem, nikad! nemoj misliti da ne spavam dovoljno, taman da se probudim u četiri i nastavim u peti šest i napišem ono što ne treba: kad ćeš da dođeš, u san i nikad.

Pišem ti da zajedno nismo… uh! Prošlost je bila preciznija, daleko preciznija, a ja daleko od „informatike“… kao tvoj bijeli meda i ostala bulumenta od onog „pravog“ snijega- a znaš koji je PRAVI? onaj što ne skriva svoje tragove i kad će da dođe.

Neću da te tjeram i tvoju (ne)ekspeditivnost. Opet će da kažu „kako se ne volimo i ne mirišemo baš revnosno“ pa ću opet sve da „brišem“; zato čuvaj ti, ono što ja nemam konkretno da kažem: Joca krenuo sa vađenjem umnjaka, već sad i u ovim godinama; škola pritišće sa druge strane i gura zajedno sa „maminim problemima“. Kaže, ako ja viknem na tebe, nećeš da ustaneš četiri dana iz tog kreveta… onako nježno (mnogo je sladak sa ovim otokom i duva dok usisava sobu- znaš šta me čeka).

 

Znaš šta me čeka, lijepi moj bez fotografija, tamo gdje treba, a ja konfuzna Nataša!

p.s. Sanjam da me „podučavaš“ i ništa više nisam zapamtila- znaš ti i ko je „Mirza Branković“- alkoholik, i „Zlatko Delić“- zamjena teza i imena, šta bih više da „pamtim i zapamtim“? šta misliš, zaboravila ja već prije tebe (dobar ti „oblak“ na kojem si- ne da se… slušati“ ha!)

Hajd’ „napiši“ koju!

 

20.1.2017.  4h43′

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s