Zrelost na mišiće

Zrelost nije samo zdravlje u poznom dobu potkrijepljeno naravno s dozom mudrosti; onda bi rekli da su nam vremešni ljudi sve pokupili, a nama ostavili tako malo, da se krčkamo u sopstvenom sosu neiživljenih ideala i nedozrelih ideja, ako smo ih ikada i imali. Neke stvari treba uraditi na vrijeme, i završiti s njima, da se ne bi pod stare dane potucali po bijelom svijetu, nepoznanice sklanjali s puta da nas ne potpliću i postavljaju sve teže i teže zadatke s manjkom odgovora, a mi sami na zalasku „karijere“. Ko nam to sudi, išćekuje da pogriješimo i pokažemo pravu nedozrelost u odsudnom trenutku, pa nam upre prstom u našu veliku slabost kao prema slatkišima, da li i zabranjenim ili samo odmjereno nadoziranim, od koji nas poslije stomak boli. I još po nešto; boli nas nemoć da uvijek iznova i sve više dozrijevamo, kalimo se, zaokružujemo stavove, mišljenja i postupke prema istim pomalo apstraktnim i imaginarnim stvarima, u stvari riječima koje nam drugi upućuju, i mi njima, razmjena (ne)konkretnih saznanja o sebi i pri sebi, na ovom svijetu što nam polako izmiče. A zrelost nisu samo riječi dok sjedimo zavaljeni u omiljenoj fotelji, koju uzgred i nemam(o), i mislimo, gotovo smo uvjereni da će baš te i potekle od nas, iz naših usta kao u božje uši,riječi, primiti se baš kod mlađih pa zato slabijih i neiskusnijih od nas. Kako onda tako duboko uvjereni u moć priče, kao roditelji nad ptićem kojem su još kakva sreća potrebni,odustanemo od pokazivanja nadmoći, prednosti i pomalo se iživljavajući nad pažljivim slušaćem i njegovim strpljenjem, svjesni da su nas ovi ispred nas, sa svim našim jazovima među nama, nekad i nadmašili i nadrasli, da bi sad konačno zapečatili našu sudbinu, i svoju i našu možda i zajedničku „dva koraka naprijed- jedan nazad“; sudbinu slušaća po protokolu, samo malo više poštenja prema sebi, i još više poštovanja prema sijedoj glavi i životu u godinama. Da, zrelost , pa i one gnjile kruške, dolazi sa zrelošću mladog tijela, i njegovom neopozivom starošću, konačno ništa ne može da sprijeći (misao) da odleti kad je najpotrebnija, i gašenje trenutne vitalnosti u obliku vjere u sebe i svoju istrajnost, istina prezrelu i omudralu da više iskače na nesiguran teren odmjeravanja snage bistre svijesti. Pa, ipak, to što kažem nije predaja i ustupanje prijestola koji nas je divno opslužio i služio tokom godina nadgornjavanja u važnim trenucima pokazivanja „mišića“, pred sobom kako inače, da smo dorasli trenutku koji se pred nama traži. Zrelost je u trenutku.
.
.. a tren začas prolazi

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s