Životne predstave

Uvijek sam bila slaba prema konkretnim stvarima, makar to bilo i lijepo pisanje, bjelina papira bi bila neka apstrakcija a moja našarana misao, pomisao ili samo primisao, nešto itekako konkretno ovapločeno, pa ja ga vidim, zar to nije dosta. Ali spoljni svijet i njegovi lažni autoriteti koji nude svoju zaštitu u vidu stvari koje vi sami ne možete još spoznati sami, ali se trudite da razumijete jer bi oni da vas kroz njih procijene, ocjene i poguraju dalje; onda oni pravi jaki autoriteti koji vam pružaju mogućnost iskazivanja sopstvene ličnosti kroz posao u kojem ste pokušali par puta, istina bezuspiješno, da se pokažete pa prešli na nešto treće, sumnjajući da ćete ikada sami priuštiti sebi jedno takvo otkriće koje će vam obezbjediti opstanak kao ljudskog bića a ne samo jedinke koja se štreca na svaki otkaz i gubitak olakšavajućih okolnosti koje vam omogućuju da dišete bez da se prisjećate koliko ste u stvari slabi, labilni, sami i nezaštićeni pred svim onim stvarima koje ne biste sebi ni svojima najbližima poželjeli, a koje su blizu vas i mogu uvijek da se dese i poremete vam cijelu koncepciju i građevinu na kojoj ste zidali svoje nesigurne i problematične vizije, koliko i svijet u kojem kao takve opstaju; sve je nesigurno. Ali, od nečega morate da počnete, posudite našto da biste ga stostruko vratili, jednom kad uspijete, a ono nikad, i prvo razočaranje, da mogli ste i drugim pute. Dok ste se vi bavili svojim emocijama, drugi su gradili mostove do vas i vašeg pribježišta i sve se srušilo, jer vas nije bilo na drugoj strani ili bar da potjerate stvar sa druge obale, znači, nedovršena građevina, jednonoga spodoba kojoj je potrebna proteza za nedostajući organ da bi opstala, kretala se bar prividno kao i drugi i prividno potpuni. Puni vam džepovi lažnog novca sa kojim ne možete nikoga potkupiti a kamoli kupiti i još mu soliti pamet; više vrijedi vaše lažno uvjerenje da ste podobni i takvi, praznih džepova, vi žutokljunci, kad sve drma „velika lova“ u stvari, svako svakome nešto duguje i za tim se povodi, ako mu ne vratiš, bar istom mjerom. Sutra ćeš, ako ništa, ti biti profesor marifetluka, jer to se traži. A što se traži, ne znači i da ga ima uvijek u isto vrijeme i na pravom mjestu, ne znači njegovo postojanje; prije da kamuflira svoju nemoć pred tolikom slabošću sistema. A to je ono što nas mući, slab čovjek i golišav pred svim onim što mu nedostaje, a prva je ustuknula hrabrost da se dokaže i kad to drugi ne očekuju od njega, već samo anksioznost pobjegulje sa poporišta dokazivanja koliko smo slični u različitostima, a ne obrnuto. Pun džep andrmolja ne znači nam ništa do praznu bjelinu papira po kojoj se ispisuju životne predstave crno na bijelo. Ko onda ima bolje rješenje ove zagonetke od stucane prisebnosti, običnosti i uobičajenih slabosti, do onoga da svi smo u lagarijama gotovi ili lažno gotovi do simuliranja odvažnosti u bogu do srca.

sila me do boga moli da se pokažem i pokajem što nisam kao ja

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s