Nešto se sprema, da, hrani

Melanholija me uzima u svoje okrilje mada nisam u nepoznatom i tuđem svijetu; znate onaj žal za daljinama u koje se pretvorio vaš nekadašnji sada bivši svijet u kojem ste obitavali zaštićeni, sami sebi dovoljni i nepotkupljivi da vas iko ikad odvoji od njega, izdvoji i uputi dalje, gdje ste i sami sebi nepoznati i tuđi, pa zato žalite za sobom od prije, pa bi da se vratite na staro ili iznađete nešto potpuno novo i nevezano za ono što vas je eto razočaralo. Potpuno ste neinventivni, ne znate šta biste mogli to još da pronađete makar u sebi, ako ne na putu po inerciji, starim napuštenim stazama, ali još uvijek vašim i vašeg poznatog koraka koji štedite od ljenosti i mrtvila jer se sve ponavlja i isto tako nestaje. Melanholija je, dakle, mirna tuga, ničim uzdrmana, i zato je mijenjamo onim letargičnim, dosadnim napastima koje nas uzdrmavaju iz drijemeža i dosade; ne znamo šta bi drugo u ovom svijetu, gdje je vazduh prezasićen i pored širom otvorenog prozora za luftiranje i razmjenu nadošlog čistog zraka što pročišćuje i vedri misli obuzete spremanjem teške hrane kakav su kiseli kupus ili pasulj, nešto opširno, nadugačko i naširoko, mirno i bez stresa izaziva već obradu mirisa i priprema prostor za varenje onoga što će se ubaciti u usta ali malo kasnije, što će nas zabaviti i natjerati da zaboravimo na sve ono čega nema; hranu imamo i ona je nenadomjestiv „antidepresiv“, slušaš kako lonac pišti, odašilje miomirise, vrućinu i ne moraš uporno da paziš na nju a zadovoljiće te na kraju krajeva ono „stoćiću prostri se“ i ispuni mi želju, glad za prošlošću, onim što se tu negdje oko nas i nekad krčkalo, a sad je zgotovljeno i može da čeka zajedničko okupljanje oko stola, makar i na petnaest minuta, ako ne i duže pranje i spremanje posuđa za sobom… ima toliko zanimljivih i nenadoknadivih stvari koje mogu još zamaskirati tu bezvoljnost, tromost, tu truleš što ostaje jednom nekad iza nas. Čak i knjiga koja ispunjava vrijeme uz čaj, vrijeme čekanja i buke kuvanja, nešto se sprema, ne može da mi zamijeni dodatno škrabanje i zvonjavu alarma koji zove na pokret i ne zaboravi isključiti šporet iza sebe… pa, izađi sit i podmiren iz kuće koja te uvijek potom čeka i ima vremena baš kao i ti, za sebe i bez obzira što si uvijek u stranom svijetu koji još nisi naučio ili uočio; ali, ima vremena da ga savladaš.

dok se staro krčka ja spremam nešto sasvim novo

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s