Ništa mi ljepše nego takmičenje „bambadava“

Ništa mi ljepše nego kad opasna prepirka pređe u šalu i fol; sad smo se svadili, nadgornjavali se, u stvari nabacivali jedno drugom sebe kao jedinu ispravnu istancu, a njega zavodili na pogrešne zaključke, kao sve su to zamke i stranputice o koje ćeš se svojom krivicom i zbog svoje lude glave jednom razbiti ako ti ja baš ja ne otvorim oči, a ti još četvore… u smijeru kojim sam te uputila, da znaš, da probaš i ne propadneš; pa,ako se izvučeš nepovrijeđen, bez uzgrednih rana i neožalošćen sopstvenom slabošću, opet ćemo biti dobar drug jedno drugom, a možda i nešto više. Jer, prestali smo da se inatimo da naše je ono bolje, potiče od nas; ali takmičenje nam je u krvi, ako su nagrade adekvatne našim unaprijed lociranim, osvjedočenim kvalitetima za dokazivanje svojih makar u praksi i neprovjerenim teorijama o sopstvenom preimućstvu; možemo da se i opečemo, a možemo i da dobijemo ne shvatajući da opet žalimo što nismo još bolji ispali, a to je zbog loših protivnika i nepravilno zacrtane karme koja nam je nešto sasvim drugo predstavljala kao igru dokazivanja bez krajnjeg dokaza, sve u nedostatku dostojnog protivnika. Naš takmičarski adut se izobličio u mjeru opreza i borbu za opstanak slabijeg pred jačim; igru nerava izdržljivijeg nad onim koji sam sebe poništava u malodušnosti; i nisu nas džaba učili da manja riba grize veću samo iz opreza dok je ova proždire. Takmičarski duh nikoga nije zapalio, a da ga nije dobrom nagradom nahranio, dobro zadoio nečim što se ne smije nazvati „mržnja prema protivniku“ a surevnjivost je dobro zamaskirala i predala aplauzu mase koja ništa drugo ne čini, sem što se kladi na svog konja, navijajući za istog nastoji da dobije i podstiče u gladijatorskoj areni razlog za posmatranje. Krv, suze i grijeh su u igri, a smijeh, te suze radosnice nikle u prkosu pred sopstvenim snagama na izmaku svakoj kontroli; i koliko će da traje, pitaju se, ovaj poraz u pobjedi, pred izlivom svih mogućih emocija a najviše grubih, surovim, beskompromisnih, nesavladivih, bez imalo milosti predatih i prodatih na kantaru samoopredjeljenja; do granice izdržljivosti uvijek svemogućeg tijela, do prestanka kajanja zbog trenutnog ispada iz kola sreće kad rezultat, i onaj krajnji, se lomi, a potoci adrenalina od kojeg, kad jednom proradi, ne možeš da spavaš ni par noći unaprijed ni tu jednu poslije, kad sve prođe, nestane i posljednji ugasli žar od vatre borbe u kojoj su se pekli i pobjeda i gubitak, dotle će da traje ovaj krug, ovaj put… do ulaska na viši nivo i do besvijesti ili koliko te služe godine dokazivanja na istom poznatom terenu na kojem si za sport sa dušama kao profesionalac izgubio ili bacio sebe kao crvenu maramu provokacije za sve rogate, za silovite u naletu i kad su ranjeni, da te iznesu i proburaze uvijek isto za slavu, rekreativu i vježbanje (ne)milosrđa… do posljednje snage i daha, a da te ne bi izbacili brzopotezno iz svojih redova, i ne sluteći u cijeloj farsi svoj posljednji poraz dokazane teorije koja bez tebe ne funcioniše: lomeći posljednje šrafiće već ih zamajavaš u punoj brzini kao zamajac ili poluga koja sve pokreće pa i ovaj bezočni svijet koride… dok su riječi koje bi ih zauzdale na ispaši…

„bambadava“ smo se borili za istu stvar sve dok je jedan dobio svoje

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s