(NE)KULTURA S NAZNAKOM

Sve velike kulture su imale, i današnje imaju, svoj vijek trajanja, pa i vi i vaša rasprostranjenost svud okolo, do sebe i kuda vam mašta doseže; ono što mislite da možete dobiti, ne znači da uvijek i dobijete, a važno je sačuvati čistotu uma i okoliša, napraviti od svog obitavališta prirodnu sredinu u kojoj se svi koji dolaze s vama u dodir, pa i vi lično osjećate normalno kao riba u vodi. Nevažno je ono što ističete kao svoju pojavnu vrijednost, ono što se potrudite da vas osnaži, istakne i ono što dopuštate da se izloži tuđim pogledima, kritici, najkraće rečeno- sudu javnosti ili vam se otcijepi kao slučajnost ispada i, u najmanju ruku, rijetki eksces a u stvari uobičajena reakcija, vladanje kad ste sami sa sobom i sakriveni, previše opušteni i to se ne bi moglo očekivati od vas ni na jednom drugom mjestu, jedino kad ste zaklonjeni od svjetlosti pozornice u obliku sunaca naših dana. Ako ste takvi, neogojeni kod svoje kuće, napolju ćete se osjećati kao štakor koji je greškom izašao na svjetlo, zabljesnut, otkriven i slijep od umora dok je pritvorno, tamo negdje nekom iza leđa a najviše sebi, koristio i praktikovao sve ono što „ne smije“. Nisam to ja ili mi se samo omaklo kad sam se neočekivano i pod tuđom prismotrom pokazao svoje loše i trulo lice prenemaganja u društvu u kome treba po nečemu da se ističem, a to je po dobrom vladanju svojim kvalitetima. Ni kreativnost, i doživljaj sebe iznad i preko svojih mogućnosti, nije ono što je nekad ona bila; koliko ste u stanju da ne izgledate toliko pohabano i kao stara kajla kojoj su se upravo za kućnim stolom omazali brci, pa samo cjevči, i žmirka, na prirodnu a ovještalu (ne)kulturu izražavanja sopstvenog bića. Kultura je sve ono što mi nismo, ona ne smrdi kilometar ispred sebe kao već povijesno daleka od nas moć dodira i stapanja sa istom vrijednošću po sebi; sve ono što su drugi, čak i oni generacijama unazad a čudom je preostalo i za nas, novajlije u tome, kreirali za nas, a služi da bi nam između ostalog ili samo u prvi mah a ne zauvijek, olakšalo život uljepšavajući ga i sokoleći istovremeno, priviđa nam se, nama istima i nepromjenjivima kad su propusti u pitanju, kao „fatamorganična“ krava bez užeta- privezali bi je ali nije za nas. Kultura se ne može ničim privezati na silu za nas, ono danas i ono poslije, ona se diše kao slobodan i čist vazduh, oslobođen prostor i put kojim smo krenuli, ako smo pametni da je ne mijenjamo za kič i prozaičnost kao olakšavajuće okolnosti teške za varenje, jer ono što sam ti rekla nije ono od čega bi ti se slošilo, kao na primjer od gluposti, stradanja i lošeg vaspitanja, svega onog što ona nije, a to je sve ono izokola pa na mala vrata. Ako je prava, ona je u tebi i tvojim genima, potrebno je samo da znaš da ih pokreneš, a to se i uči i ne uči. Znam, nije olakomnost… niti je lako biti lakom na tuđi trud.

 

izvijesti me kad siđeš dole među nas ili kad usniš (kulturno s naznakom)

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s