Realno u glavi

Ne želim da živim u laži i zato se oslanjam na telepatiju i stare čitače misli od iskona, uvijek na oprezu; kad neko dokući, otkrije, prepozna ili pogodi ono što osjećam, ja mu se približim za mrvu istine, jedan korak, samo malo bliže, da čakulamo u mojoj glavi kao jedinim mjerilom istine, da poligon za ovakve akrobacije još postoji na ovom, ovakvom i mom svijetu. Nisu važne teme za razgovor i da li ćemo njima ili njihovim pravim odabirom dotaći suštinu, njeno dno ili besglave i besglasne vrhove; nikada nismo ni govorili samo i samo istinu, lutamo prerijama koje ni ne liče na lako obradive njive; skačemo u mora bez dna i vječno u mraku ako ih neko kriomice ne osvjetli kakvom plutajućom lampom na baterije ili tijelom žive svjetlucave ribe; oslanjamo se na bajke starijih predaka ali i naše doživljaje iz djetinjstva koji nam ništa ne znače ako nisu povezani međusobno, pa kažemo da smo se u snu prepoznali, (s)našli i oćešali do potpuno stvarnog osjećaja dodira. Ima li nešto između nas osim ovog pokrivača realnosti i starih izgubljenih daljina, kad jednom poslije takvog odnošaja prema svemu što je na zvjezdanom pladnju, ili mojoj rogobatno uvjerljivoj posteljini, odeš da se umiješ i posavjetuješ sam sa sobom, a odluka je već pala na odašiljače i prijemnike, slušalice i mikrofone, i razne, ma sijaset, raznih drangulija u životu za koji smo se po stisaju okolnosti i sopstvenom osjećaju za mjeru i ne mjeru, opredijelili. Živim za tebe i ti za mene, i kad počnem da govorim nekom drugom o nama u trećem licu, znači da smo pretjerali, a volimo da pretjerujemo; tjeramo svaku noć kroz dan, i obrnuto; slušaj šta govorim pa se onda dovrši i reci mi potpuno isto, što ja nisam uspjela da dovršim jer se nisam u pravom momentu sjetila svih onih pravih riječi; dobro, ti jesi, ali opet to nije ispalo kako treba. Savjetuješ, naređuješ, ili samo sugerišeš, a ja imam neodoljivu volju da te poslušam kako kažeš da ništa više ne treba, naročito kad stvar već pokušam da uradim ili dotjeram do kraja, pa se predomislim, u zabludi da više me nećeš čekati na starom mjestu ugašene stanice za izdavanje daleko vjernijih i odanijih zvukova; govora i priče i sreće mi, i što bih baš ja morala sve to da pratim: nemam goste sa mislima na tapetu i u mojoj glavi, a pomalo i u ušima, koji i žele i ne žele baš sve da čuju i proglase se umjesto mene šizikom za stanje i branje cvijeća, svaki put kad mi nešto padne na pamet jer mi je dosadno pozivati tvoj besglasni broj sa napostojeće trase ili se ta još nije otkrila… Idem sad da platim zaostali račun za struju, i to je jedina realnost, a ne kompjuterski san megalomana na izdisaju; nije važno da li je zaostao, zastarjeo ali… zakasnio si ti.

priča za intimu i nije je stid
realnosti

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s