Nema nade?! Poštujmo bar sebe

Nepravda je kontrola življenja u masi; tako nas vježbaju da što više podnesemo a ne ponesemo sobom, u smislu saosjećanja kad je nanose drugima i poželjne satisfakcije koju osjetimo kad joj se svetimo ili samo guramo od sebe, i ona će dobiti svoje, mislimo kad god se o nju ogriješimo. A griješimo kad pred njom, nepravednom kaznom, darom za nešto ili iznuđenim naravoučenijem za pogrešnu priču, kad gledamo kako da se osokolimo i prevaziđemo njene otrovne pipke i loš osjećaj po sebe. Ne prepuštamo se tom osjećaju za nepravdu, ali ga konzumiramo kad god smo u prilici; kažemo, pazite se vi svojim misli i djela, jer ćemo vas mi, sa svojim neprevaziđenim osjećajem za nedjela, dokosuriti. Osjećaj spram misli i djela, pa gdje toga ima, ničeg nije previše; ko ima osjećaj za nešto, ima i misli i djela po svom mjerilu i receptu. To je taj balans, ni tamo- ni ovamo, prava mjerica nedosanjanih dana smračenih u snovima i ja sam to trebala davno da dobijem, to, u žuto ofarbano mračno pile sa poluljuskom, iz kojeg se davno izleglo, na glavi; njim su nas učili da svaka nepravda i njenoopažanje ide dalje u otegnuto pa to ti je, nepravda još jača, nastavlja se do m….a i svjedoči o svojoj neizbrisivosti, to ti je tako, neodagnjivo i neizbrisivo; tjeraj dalje do sljedećeg pokušaja i razbičeš se o sopstveno neiskustvo kojeg još nisi dovoljno nakupio ili gledajući nakupovao. Ostaje ti to čađavo pile da ga prodaš, naivno i blesavo, i odaš se poroku svud po sebi a ja po tebi ne bih pristala ni za šta na svijetu na neopravdanost ovoga trenutka; prodajem noćku za još jednu nepravdu otcijepljenu i prekrečenu da se ne vide toliko komotno rasprostrti tragovi jednog samo neznanja: da jednom dato na doboš nikad se ne ponavlja, jer nemate više za šta, osim da ne primjećujete plitkost ignoracije koja sobom sudi (ono što ignorišemo, i uskraćujemo, kao da više ne postoji u nama- ala ćemo se preći zabludom). Mi, zabludjele ovčice ipak smo krupnije greške od tamo nekog nespretnog i kenjkavog pileta; a ko griješi i sam radi, ne krivi izvlakače od (ne)misli i (ne)djela). A,pa koji od svih njih viču posprdno- samo vi drljajte, riljajte i drndajte ono što vam je kao dato da radite, a nije ukradeno čuvaru smjernosti ispred nosa. To smo svi mi i nemamo kome drugom da sudimo zbog nepravde naših dana i noći; otrgnuto vrijeme od sna se uvijek žali ali ne nadoknađuje više- prošlo nas nedostajanje i prešlo u hronično. Nema nade?!

 

poštujmo bar sebe

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s