Ideja postojanja… meda

Ideja mi padne kao med na gladan stomak, slatka i obećavajuća, razrijeđena, promeškoljena u ustima da ostavi dobar okus, otopljena i razvodnjena da ne padne teško svarljivo. Zbog potrošenih dana, propalih ideja od prošlih puta, sjećanja na njih zašto da me ostavljaju na miru, inspiracije radi, na šta će me podsjetiti; na gustu meku tamnu kosu, toplo ognjište ili isto takvo oblo krilo baš po mojoj mjeri, paperjasti dodir leptirovog krila na mom vratu ili samo nečije usne, vlažne ljepljive i opet meke. Zašto mi sve to mekano pada na pamet, kad sve što je suviše nježno i podatno i promjenjivo je vrlo lako. Kad ideje izdaju i ponestanu, nema se kud; idemo u život po još koju, koja će da sine nesmanjenim žarom, ponese i uznese do neslučenih razmjera maštovitost što se među stvarnim i onim iščekivanim, bori za svoje mjesto. Ko je idejni tvorac ovog modula, nije mi poznat; sve što sanjam, kao tebe na primjer, u različitim je oblicima i likovima, sakriveno simbolično od same sebe, a trebalo bi da mogu dosjetiti se, u detalje, svakog simbola koji mi je potreban da označi ovo mjesto bez snova, u kojem i bezgriješne ptice stradaju uhvaćene u zamku za drugog postavljenu, da ne bi i mene, slučajno. Ne uznosi se previše, jer ko zna gdje ćeš da dotjeraš svoja kola bez točkova opreza; briga nije naodmet, kao i nada, samo da nisu lažne. Lažne nade, i brge, kojima me zasipaš kao utapajućim pijeskom sa onih plaža, odmor raskalašnosti, razmišljaju kako da me slomiju, kao roditelji svoje dijete koje čuvaju, za svaki slučaj od svih zala ovog svijeta, na kraju i sama otkačim i pronađam nove ideje koje me napadaju sa svih strana. Bjesomučno padaju po mojoj ublijedejeloj koži među četiri zida, a trebalo bi da me štite i zato im se nadam, iščekujem i pozdravljam svaki dobar primjer, da me asocira na još poneku mogućnost u carstvu apstraktnih pa ovaploćenih zamisli. A zamisli izrastaju u bilo čije i svakakve ideologije, nepotpisane, ili nevidljivim perom ostavljaju trag u nama, prokažene i zamjenjene novim „preletačima“ oživljenim pod mostovima beznadežnih putnika u smjeru „sibirski smjernih dača“, gdje su vozovi „majčice ruske“ spori ali stižu „raskolani“, gdje se svaka neispisana i neistina ledi još u zraku a riječ doživljava prolom leda, kao kaznu i totalni debakl.

 

ma, ja se samo razočarala u ideju postojanja

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s