Sinu mi

Ono što ne vidim, i ne dodirujem, kao da ne postoji; postoji pretpostavka, naslućivanje, nabjeđivanje same sebe, ali nikako činjenica, dokaz i vrhunac sporazuma ili sam zaključak da je nešto baš tako kako jeste i kako treba da bude. Ništa od toga; između majke i djeteta postoji nešto kao prećutni sporazum o međusobnom sporazumijevanju; postoji instikt koji često vara i koji proizilazi iz nećeg sasvim suprotnog, što se odbijalo priznati i samom sebi, kako se samo nešto naslućivalo a po sto puta odbijalo prihvatiti… dok nismo uzajamno shvatili da griješimo, oboje; idemo dalje svjetlom, a ono svuda tama. Traži se razjašnjenje, objašnjenje, gola činjenica, kad pretjeram i već sam istresla svoj nepotvrđeni zaključak, da nešto se šulja i krije od mene; tako si se rodio, dijete moje, na prevaru i to sam vidjela i čula te, ali sve ostalo… prespavala sam jedva živu samu sebe. Ti si meni poletan i ispravan ispao iz njedara, ili ne znam odakle već jedini vitalan i spreman da preživiš ono što se ne da razumjeti; potpisali smo sporazum nevidljivim perom, da uvijek te pratim neosijetno i odlučno, a kad mi se otrgneš i okreneš u suprotnom smijeru, dočekam te spremna na nerazumijevanje, napuštanje svih početaka i krajeva, jer za mene tu više nema mjesta. Majka uvijek ima svoje mjesto, ali samo u srcu; ostalo smeta, žulja i nedozvoljava ruku i nogu da pomjeriš u zabuni od okova bivših robova koji ne znaju ili ne shvataju da su najzad na slobodi od svake vrste nadziranja, čuvanja i bdijenja nad tvojom malenkošću koju gle! ne kočim i tjeram od sebe kad si mi najpotrebniji, sad i stekao sva moguća iskustva i znanja primjerena tvome, i našem, dobu. Ne pitam se više kako ćeš se snaći u svijetu bijelom koji niko ne razumije pravo, već kako će te otac prepoznati, onaj pravi, iskreni i odani, tek ustao iz kreveta. I ti isti takav njemu; i potpuno nalik njemu i, naravno, samo malo meni, pa da svi nestanemo jedno za drugo, ne tuđi, već sve što smo ikad mogli da budemo jednom, odjednom si nekom drugom, porodica i smjernica- nikako nerazumijevanje. Moj sine, ne vode te batine bilo čije kroz život, već čista i bijela ruka, i raspoznavanje najprije tuđe i svoje a onda i samo svoje muke.

samo mom sinu svo razumijevanje ovog svijeta
ili ništa ne razumijem

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s