Siesta iliti ljenost

Ljenost se može i oprostiti, samo ne kod nas, već u Južnij Americi; tamo, poslije pauze za obrok koja slijedi poslije predanog rada, ali praktikuju je i oni koji ne rade, kad su velike vrućine oko podneva, nastupa njihova siesta, sveopšti odmor i praznik ljenosti koji se vidi najviše po ulicama gradova: ko se gdje zatekao, tu se opružio, namakao šešir na oči da se zaštiti od sunca i- meditira. Siesta je zakon i ko je izbjegava bilo iz kojeg razloga ili preskače s vremena na vrema ne obazirući se remeti sveopštu potrebu… ne znam šta mu rade, ali sigurno ga ne gledaju s blagonaklonošću. Uzimati jednom narodu za zlo ovaj vid opuštenosti koji zna da potraje i preko vremena pauze od rada, i nazivati ih ljenjivcima jer gube vrijeme koje bi mogli iskoristiti za nešto pametnije, nije djelotvorno, jer siesta je koliko navika toliko i običaj ovog naroda koji je inače po prirodi žustar i vatren, ali kad odmara, odmara polagano i sa užitkom, niko ga ne može pomjeriti sa mjesta možda i do zalaska sunca, kad potpuno napuni baterije ovim satima isključenosti od svih pa i nametnutih obaveza. Znaju da uživaju u predahu od boga datom. A mi?! Nadomjestićemo slobodno vrijeme hiljadama neodložnih i neplaniranih poslova, jer u drugo vrijeme ne umijemo da ih završimo; nastupaćemo kao da nam se radi o glavi, u žurbi i panici što možda kasnimo sa starim obavezama a nove nas sustižu; van svih radnih navika čekaćemo da nas prođe nervoza, gušt za ispijanjem desete kafice tog dana… ili će nas iznenada odvući neko onako sa sve svojom bezvoljnošću da nešto neodložno dovršimo, više od pola potrebnog vremena u dangubastoj priči i nepotrebnom zadržavanju… A kad krenemo i započnemo nešto važno ili redovan posao, nećemo stati dok nas ne zaustave, nećemo stati dok ne prestanemo mrtvi umorni i boli nas glava od pretjeranog posla- kao da se i ona opako šali sa nama, pa nam je teško premorenim zaspati- otuda radije ljenost nego sto vrijednijih poslova ili ljudi, pa makar i dobro plaćenih. Radimo mi ali i gunđamo, jer ne damo duši da odahne i predahne, ne umijemo mi to, rastrzani i neredovni i rijetko sretno organizovani sami od sebe. Ko nas to bičem tjera, ne znam, ali takav je osjećaj i srećan taj rad.

 

glupo je ispružiti se u radu

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s