(Ne)komunikativnost, usamljena društvenost

Biti društven, uvijek u pokretu, okružen ljudima i uvijek u centru zbivanja, ili biti čudak, pomalo tajanstven, zagubljen, nedodirljiv naoko, u stvari zapreten u neki svoj čas stvarni -čas imaginativni svijet, s nogama na zemlji a daleko u oblacima… i ove dvije suprotnosti gle! imaju svojih dodirnih tačaka, paralela koje se dotiču i imaju dodirujuće presjeke. Svi smo mi kao živi ljudi skloni tim meditativno obojenim trenucima sopstvene izopštenosti i isključenosti od ostalog dijela i onog izvan nas što zovemo društvo, koje nam je neophodno za spoljnje dokazivanje, pokazivanje i mjeru javnog uspjeha, a istovremeno težimo tišini, pomalo samoći i izdvojenosti, gdje ćemo na miru sumirati uvijek prebrzo pobrane i prošle utiske iz tog nezaobilaznog i neophodnog a tako često suvišnog za ozbiljnije bavljenje sobom, druženje i bavljenje drugim ljudima. Presjek je srednja žalost, jer kad si u jednom, odmah nedostaje drugo ali kad ga se sjetiš i već potrošiš vrijeme i energiju u bavljenju različitostima. Nekad je to samo tvoj izbor, ali najčešće je društveno ustrojstvo, skoro mantra i beskonačno ponavljanje, usađivanje da bez drugih ništa ne možeš krenuti a kamoli postići- i tu je isto spajanje i veza koja se lomi i prekida; kad neko shvati svoju navodnu nemoć, ponekad nesposobnost a najčešće navođenje na vodenicu nečijeg udjela u svemu i neophodnosti tuđeg upliva u sopstveni život, nalazi da je zavaravanje podrškom publike bilo u redu ali ne svaki put kad se samo osjetimo usamljenim, dezorjentisanim i slabim. Sljedeći put reagujemo grubo odbijajući bilo čije društvo kao neželjenog svjedoka u želji da sami vojujemo ili slavimo sopstveni život i njegovu nepodijeljenu ljekovitost. Nismo li pomalo sebični kada smo sami, koliko više uživamo u tome kad kažemo da pretjerani izlasci na društveni megdan ponekad taaakooo zamaraju… baš slatko, i ko će me kazniti ako bodem oči, ako neću -ja, i voljeti se, naravno, da ne zaboravim.

 

stvarno(st) je nakomplikovano djelo nepotrebno(stima)

 

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s