Čija je to porodica

Ako partnera i djecu shvatamo samo kao jednu obavezu više, koja nas podosta iscrpljuje a malo koristi i oduška pruža, onda su i sukobi na interesnoj bazi neminovni, svako traži svoje i vuče na svoju stranu osječajući se zapostavljenim ili loše tretiranim, u skladu sa onim što misli da zaslužije, a to je više pažnje, a manje brige i ograničenja. Ako, pak, vidimo nešto više u cijeloj priči kakva je porodica, a to su iskrena i odmjerena pažnja i sve što uz to ide, kako prema porodici u cjelini koju čini i brak i djeca pride; a najviše nesebična ljubav prema dijelu cjeline, a ponajprije prema sebi. Kad sebe kao ličnost i dio zajednice stavite na prvo mjesto obaveza, dužnosti, ali i prava, prema ostalima kao prema sebi, i neuskraćenog zadovoljstva kad to uspješna organizacija dozvoljava, tada se sveukupno osjećamo dobro u svojoj koži a ne kao u nametnutoj tuđoj koži koju smo samo usput negdje pokupili pa nam smeta i tijesna nam je. Kad nam je nešto tijesno, širimo se do neviđenja neodmjerenosti i odlazimo iz takve porodice… i sobom nosimo probleme sa sobom, neizgrađen stav prema rasturanju nečega što nam je u suštini najbitnije a mislimo da ćemo ga naći negdje drugo; a takođe, sve je do naše glave i onoga kako smo sve što nam išta znači posložili, i naravno, kako smo razgraničili prioritete i sebe među njima kako vidimo: žrtva ili rušitelj svega nije jedina podjela, ali je naizostavna kad je u pitanju nametanje obostrane krivice bez krivice. Krivaca nema, a ni nevinih pobjegulja, ukoliko u prethodnom životu nismo uradili sve što je do nas i što je u našoj moći… da počistimo sve u svom domu kao i ispred svojih vrata. Prljav veš se ne pokazuje uvijek, ali se pere naočigled a ne čuva kao tajna i skriveno blago samo u sebi i za sebe… da puca po šavovima u odlascima i neuspješnim povratcima na staro, jer iz svoje kože se ne može. Da, može, ali ne na taj način… nema ne silu i sve odjednom; polako, postepeno, odmjereno. Takva odluka je sigurna i djelotvorna, i na opštem nivou očuvanja porodice: podijeljene ili u cjelini, s novim i prihvatljivim momentima. Kažemo, takve su nam trenutne mogućnosti, i idemo dalje, sve do cijepanja svega lošeg u starom poretku stvari, jer to više nije na snazi. Pa, novi smo ljudi a umijemo i lijepo da sanjamo i smijemo se, radujemo se svemu novom što dolazi, ne ubijajući u sebi stalno iz početka sve staro i prošlo… e, to smo prevazišli, sad smo zreliji i ozbiljniji ljudi spremni za saradnju u svom i različitom interesu. To pokreće bezgranična ljubav.

„bezgranična i beskrajna ljubav postavlja granice… bezuslovne“

na „Da li djeca razgrađuju brak?“ iz „ŽIvota“- „Krstarica“

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s