Iz Dnevnika 2012.(23)

Kako tražiti pomoć.

Nekada je sami tražite, nekad se podrazumijeva, a ponekad bogme najbliži i sami treba da se dosjete i pruže vam nesebičnu pomoć. Najčešće vam sljeduje lijek, košulja ili šok, ali ako je bez razloga. Najprije je da vam je došlo da se dobro isplačete bez svjedoka i posmatrača, šta je u tome loše, ionako će da vas sklone uz malu i nesebičnu pomoć vaše male lude familije, lude baš koliko i vi sami.Što ste uopšte pominjali „male tajne velikih majstora kuhinje“, kajete se poslije sami i natenane.

p.s. Oni koji stvarno nešto pokušavaju, čine to ozbiljno i bez najave. A na vama je, draga sredino ,da ih slijedite da vam ne umaknu, ne na bolesnicima.Oni vas ne bi ni pročitali, a kamoli vaš savjet za slobodno kretanje u prostoru i vremenu i nije da sam malo ogorčen vašom podrškom.

 

 

 

 

Od mladosti do zrelosti (1).

Svi smo mi zavisnici od zavisnosti do zavisnosti satkani. Hoću da kažem, neko mora da vas rodi, a neko da vas sahrani.

  1. Šta iskljućuje totalnu zavisnost, nego vaš tekst o totalnoj zrelosti. Elem, nemoguće ih je toliko razgraničiti u stvarnosti kao na naučnoj bazi.Hvalabogu dok zauvijek ostajemo pomalo djeca ili pomalo djetinjasti, a ne radiš li ti i zarađuješ- to je osnova tvoje samostalnosti.

 

 

 

 

 

 

 

  • Ja još uvijek u cjelosti ne poznajem tu idealnu osobu koja bi se idealno uklopila u vezu s mojim partnerom, to sam ja i ne uživam zbog toga.
    (Nataša Gajić, Brčko – 14.10.2012. 07:24)

 

 

 

 

 

Ti baš nisi materijalno nastrojen, tj. materijalista cicija, i ne vezuješ svoju odgovornost za stvari. Nisi objekat da bi se vezao za stvari, jer bio bi sličan njima, ne nisi malčice samo odgovoran prema stvarima, tuđim ili svojim svejedno.
(Nataša Gajić, Brčko – 14.10.2012. 07:38)

 

 

 

 

 

 

 

Da li je seks najvažniji?.

Izgleda da nikom nije do samo priče o seksu, svi traže nešto više. Ukoliko ne ide, tek onda nije do priče o tom pa recimo tabuu. A ukoliko baš ide, onda niko ne stiže bilo šta drugo ili o bilo čemu drugom uvijek izbija djelo na vidjelo „ono“. Baš čudno, i čudan čovjek, jednom bivši nikad više bivši, već jednom i to.Čitam vas, ali nije mi baš to najvažnije u životu nikad bilo, pa ni sad kad smo se otvorili do kraja svemu i svačemu uz pomoć tog „jadnog tabua“ po kojem svi lupaju ili im je bar tako od boga dato da svugdje isto lupaju. Nikad više ne boli nego sve po tuđoj glavi sa svojom u zabranu. Prava stvar, taj seks.Isprazniš se i opet sve u krug, „sveudilj“, u priči, smijehu kroz suze i seks, kod „dobrovoljnih davalaca“.

 

 

 

 

A moglo je da vam uspe.

Davljenje u samosažaljenju i preispitivanje prošlosti, kako da ne, proističe iz nedostatka prave situacije. Hoću da kažem, jednosmijeran put je uvijek samo to, morate da se vratite nazad ili virite preko plota.Možda ga jednom i preskočite na putu do sebe „ajmo ,dječaci, još jedan krug pa na spavanje! ili kome ćemo sad da smjestimo?“.

 

 

 

 

Prijatelj(ica) ima ozbiljan problem.

To da, kad je u pitanju ishrana i druge stvari od životne važnosti, a i to samo ako je od nas na bilo koji način zahtijevano ili tajnim znakom predočeno da se nešto loše dešava. Nisam za to da se upetljavamo u nešto što nije naša briga i ne tiče nas se neposredno; mi smo samo zreli posmatrači a ne direktni učesnici u istom, a i tada samo „posljednja smetala i nepozvani svjedoci kojih se ponosni srame kad im je bolje“. Naravno, ako zaista niste neko ko okreće leđa, mada je podjednaki sudionik, čak druga ili suprotna strana. Onda ostavljate svoje lično bojno polje bez zaštite.Dobro oslušnite pa se opredijelite šta ste i ko ste mu.

 

 

 

 

 

 

I jeste haotičan taj svijet privatnosti. Ako ja smatram da je drskost špijuniranja i bilo koja vrsta kontrole istovremeno i ponižavajuća ali i veoma inspirativna u smislu bilo kakvog predubjeđenja i isključivosti u mišljenju o sebi i drugome; mislim isto tako da je i odbijanje željenog povezivanja, potvrde bliskosti i pronalaženja puteva konačnog povezivanja samog tijela, prava uvreda i dokazivanje nečije moći nad mislima, u mislima kad je neko nekom, naravno, poželjan. Zašto se stiditi svoje privatnosti i sakrivati je od ljudske topline bliskosti. Biti nekome tuđ i stran nije prava dvojba privatnosti, niti adekvatna odbrana od „nasrtljivosti“; tako samo uspijevamo da se uskratimo nekome, makar i za trenutak obostrano dobronamjerni. S druge strane, distanca nas već pomalo zbližava i donekle dozvoljava komunikaciju- na putu sam da se s tobom zbližim ili čak idem s tobom.

 

 

 

 

 

Pobediti svoje mane.

Ljenost, zabušavanje i inercija su samo primirivanje životinjskog nagona u nama, prije skoka za naših pet minuta. Pravimo se umrtvljeni, a kad nam se neko samo malo približi, zaskočimo ga bez milosti i ostvarimo svoje, ono što smo oboje zaslužili. Dobijemo onošto nam je pravo, kao pravi predstavnici vječite borbe za opstanak, prave životinje sa dobitkom među šapama. Samo gledajte!

 

 

 

Da li ste spremni za seks?.

Nismo se unesrećili, ali smo izgubili što smo imali, sve ili većinu toga, što mu dođe na isto. Ko rizikuje. I jedino pitanje je šta i kako dalje, ako je već kod toga da se nastavi dalje.Ista porodica, isti ljudi , ista djetinjasta djeca,

 

 

 

 

Ona bi uvek da nešto radite.

Teško da ne morate nešto bilo šta da uradite, ukloliko ima još toliko toga što morate da poradite, i na sebi, da biste zaista bili ili napokon zajedno.Ili, naprotiv, imate namjeru da ostanete zauvijek svako u svojoj kućici i zamišljate kako ste zajedno čekajući (na) onog drugog.Svako vuče na svoju stranu, pa kada se nađete ili shvatite da možete i jedno bez drugoga, baš tako, potpuno sami to obavite, bez beskonačnog čekanja na nečiji milostivi poziv koji može da ne stigne, svijet se ne sruši i ništa više ne morate da mu ga odašiljete. Milina!Rastete, rastete.

 

 

 

 

Njeni bivši – kreteni.

U jednom trenutku svakako ste jedno drugom „kreteni“, čim niste (više) zajedno. Niko ili bolje rečeno ni jedan od njih dvojice mi ne valja i nije mi po volji.I zato svako malo „raskidam“ sa obojicom, kad god dođe do tačke ključanja „vičem“ šta mi drago i šta mi nije pravo.

 

 

 

Izbegavajte raspravu.

A šta je to što vi mislite da bi trebalo da uradite, kako vi to umijete, želite i možete? Kada ste umorni, iznervirani i kada su vam sve lađe potonule? Kada vas najzad sve to prođe, tek onda mi se javite!

 

 

 

 

Osloboditi se negativnih osećanja (2).

Ova rečenica mi se dopada: Ništa ne gubite-ništa što biste željeli da zadržite. Čim mislite da nekom promjenom i intervencijom na sebi ili u vezi sebe, odbacivanjem nečega, odlaskom od nečega ili samo izlaskom iz nečeg što nas opterećuje, a što ima svoj oblik, ovaploćenje i opipljivo je, čim „osjetimo“ kao da gubimo i dio sebe i svog dotadašnjeg načina življenja i prihvatanja stvari, odustajemo od rasterećenja. Bez razloga zatim kažnjavamo sebe zbog nećeg što nismo dobili, uspjeli, dovršili, dali, u stvari ispunili do kraja. Pa opet ispočetka, ko zna do kada napeti i bez mira u sebi i sa sobom; problem jeste zbog „drugih u nama, ali u nama jer smo bez inicijative da učinimo pr(a)vi korak, poslije sve ide lako i samo po sebi.Nade ima kad neko misli ovako kao vi, opuštajuće bez greške.

 

 

 

 

 

 

Osećanja ne poznaju godine.

Kao što vam u poznim godinama ne odgovara odjeća koju bi nosili u svojim dvadesetim, ne možete ni muškarca imati na sebi na neki samo svoj a neprikladan način, jer ćete ispasti smiješni, najblaže rečeno. Možete valjda samo da sanjate i tu nekakvu zaljubljenost drugo je ljubav prema bilo kojim drugima, bračnom partneru, kučićima, unučićima a gdje su vaša djeca. Samozatajnost u nekim novim relacijama je na djelu; a što se tiče nekog sadašnjeg intelektualnog nivoa, možete da učite naknadno i čitate šta vam je volja, pitanje je koliko vam sada to koristi za dalji razvoj ličnosti, uspjeh u karijeri i da vas ne proglase depresivnim ako se uopšte više zanimaju za vas i vaše osijedjele i možda „propale-otaljane“ godine.A kome se budi nagon tako rano, rano i svene.Nisam oštra, samo otupe i čula, a nervoza i nemir sudi o nama kao o „prilično vatrenim osobama“- čista zamjena teza ili pobrkani lončići.

 

 

 

 

Previše ličnog na početku.

Saćekajte malo pa ćete se poslije pitati ne baš zašto nije htjela na samom početku ali bar malo prije. Važan je razlog koji stalno izmiče, u početku nije bila čak ni u naznakama ta veza i otkud sad najednom. Nije iznebuha, ali previše ličnog nikome ne škodi, ako je iskreno. Da ne ispadne da lažno skrivene probleme rješavamo naknadno i kad su već ogromni i nagomilali se kad nismo imali vremena o njima ni da razmišljamo imali smo važnija posla na pameti.Evo gledajte; imali ste dvadeset a sada pedeset i iste probleme, ali nešto sasvim drugo na umu, što i nije baš pohvalno, čak pomalo i mizerno ako želite samo da se obezbjedite od mogućih iznenađenja, ili na primjer sad već samo udomite a strasti niotkud. U različito vrijeme, razni prioriteti; šta je važnije od ličnog pitanja.(Poruke lične prirode)

 

 

 

 

Neoriginalan pristup, pa šta?.

Poniženje. To je čudna zvrčka i ne bi je trebalo pretjerano koristiti, a ni konzumirati u odnosu na sebe a i objasniću donekle,ne bi trebalo izlagati drugoga nečemu što ni sami nismo spremni sami da podnesemo baš u svakoj prilici. Elem, ne dešava nam se to uvijek i stvarno, možda se mi osjećamo tako, kao gubitnici cijenjenog ugleda pred svima, a poneko nije imao namjeru da nam to učini, mi se tako osjećamo poniženo ili smo se baš lijepo namjestili da nam se karte slože u skladu, i neskladu, sa našim očekivanjima. Ispasti da smo gubitnici kojima je ptičica odlepršala ili mi je tek tako (is)pustili a ona otišle do sljedećeg vraćanja truda, poena, tek istom mjerom… Uostalom, možemo o tim vajnim gubitnicima trenutnog ugleda do u beskraj. Šta reći o (nabjeđenim?) pobjednicima u toj igri nerava da se stekne ugled pred publikom, a koji su se ponizili da bi do uspijeća stigli. Ili ga isfingirali, sve u sjaju slavodobitnosti pa se i nama posmatračima tek takvim čine. A ruše se kao kula od karata čim ih dotaknete u pravo bolno mjesto, opet naočigled, možda i jesu pravo izbjegli poniženje ali mi to ne znamo.

 

 

 

 

 

Zajedničko donošenje odluka.

Tekst vam je odličan! ali ako se to stvarno dešava, odmah sve razbrčite, a evo i zašto, već ste odlično. Naime, s nekim je nemoguće živjeti zajedno, mada imate dodirnih tačaka, a možda čak ni to, sem neke veze (nema veze za čeze), ali u svakom drugom, trećem… tražite nešto drugo, i dobijate, jer je nemoguće imati baš sve u jednom, jer je na primjer nemoguće kupiti zajedničku bilo kakvu mašinu, nemate zajedničke prihode, prosto, a i vantjelesni ste, beztjelesni i… ko zna šta sve ne. (Zove me muž), a i ti se držiš svog protokola sve po redu i neredu, pusti taj „mozak“ već jednom na miru.Dobro ti dođe izmaštana stvarnost držanja nekog u „neizvijesnosti“ nisi ni ti isti ni onaj.Tebe zove tvoja kuća.

 

 

 

 

Devojke koje ne pokazuju osećanja.

Pokazivanje svojih osjećanja može da bude jako privlačno, i to je tačno naročito kad se radi o obostranoj ljubavi, neko vam se čini dostupnim, a vaša veza kojoj težite lako ostarljiva.Međutim, i skrivena osjećanja imaju svoju draž; mada često dijametralno suprotna i naoko hladna, potisnuta osjećanja mogu takođe da nas privuku i pored svoje „pogrešne“ slike koju odašilju od sebe ka nama. Kakav paradoks, baš prema nama a ne pokazuju svoja osjećanja, igraju se skrivalica, šta? Nešto kao platonska ljubav, koja takođe sama po sebi ne mora da bude prepreka i nešto što zauvijek ostaje to, bez namjere za prerastanjem u nešto više, tek zbog vremenske, prostorne ili druge nemogućnosti da se ostvari „po propisu“ jer reagujete na nekoga koga u stvari želite, na neki nedostižan način.

 

 

 

Žene znaju.

Ljubav nikad ne dolazi; ona je tu ili je uopšte nema, ali prije toga je potrebno da dođe sama; a ljebav nikad ne putuje sama dok je ona već tu, na njenom mjestu. Baš kao zabilješka na nekada praznom papiru ili na bilo kojem drugom slobodnom mjestu (samo?) za nju.

 

 

 

 

 

Dela nas čine.

Čine nas djela, ali kako ona svjesna, toliko i ona nesvjesna čiji efekat nismo ni očekivali, još manje mu se nadali. ali smo eto učinili, nenamjerno.Vratilo nam se kao bumerang, lavina ili tek gruda snijega posred lica. Na primjer?! Šta je tu „šaljivo“, nego kao trač nas nasušni koji ste pustili kao buvu iz sebe, povukli nogu i krenulo je, probili led za „novi početak“. Iz nečeg što niste, lako može ispasti da „jeste“. Zato , pazite kako sebe interpretirate, kakvu poruku iz svojih (ne)djela odašiljete, mogućnost pogrešnih zaključaka i krivih procjena je bezgranična.Evo, šta reći kad zbog vaše „nesmotrenosti“ dijete počne da sumnja da ste mu pravi roditelj, samo zato što su mu klinci to rekli….koji izvor, pa evo ga papir, smijurija „koja vajda od tih prokletih papira“ i šta dalje činiti kad djela postaju zanimljiva i drugima i vama, jer samo tako izgledate a to je živi dokaz za pravi zaključak. A on kruži li kruži…

 

 

 

 

Hrabrost je stvar procene.

Eto šta mi se dešava; ostajem udaljena zvijezda izvoru svojih nadanja i straha, dovoljno usamljena i daleka da izbjegnem svaku mogućnost lažne ili čak nesretno pogrešne, aman loše vijesti koja bi mi uz svu svesrdnost prenatrpanih ličnih poruka, bivala isporučena putem nevažećih stoprocentnih vjerovatnoća.Koja je odluka; ostani tu gdje jesi „prokleto urečen“ i ne mrdaj u mom pravcu! Dijete je, naravno, moje i kad je prehlađeno, tajno zaljubljeno i sretno raste na svakom raspustu.

 

 

 

 

Preživeti razočaranje.

Uzmimo na primjer „sitnice koje život znače“ i kad shvatimo da one to zaista nisu i ne znače baš toliko ,kao prioritet, začkoljica koja koči i čeka da se baš to još ostvari; da smo brže onud nego što smo došli odonud, da je još kraće svejedno, ma koliko se koprcali u neopravdano nepravednoj borbi protiv „živih sila“ koje nas stalno gone naprijed i samo naprijed, mada vjerujemo da je to ponekad i dva koraka nazad ali nije; tek tada ćemo se uhvatiti u koštac sa svim onemogućavanjima, protestima, zadržavanjima i ponajviše suparnicama naše jedine moći: da učinimo još jedan, taj suvišni ali neophodni korak u istom pravcu “ u prazno“. Onda nam je, dakle, sve zaista svejedno, mirni smo i slobodni sa sobom. Da dokučim tu „tajnu“ na uštap.

 

 

 

Hrabrost ili ludost?.

Ludost je bezgranično povjerenje i tanak led poskliznuti, a hrabrost je naslućivati nešto, hladna voda, a ipak se ne predati prije nego duboko zaroniš. I izvučeš se na površinu pa obalu dohvatiš sebe.

 

 

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s