Iz Dnevnika 2010. (20)

Iskoristite mane

 

Potrebno je imati sto lica, pa se privoleti ovoj današnjoj omladini; na naivnima i slabijima svijet ne ostaje. Društvu je potrebno nekako doakati i kako-tako uklopiti se, kako da ne.
(Nataša Gajić, Brčko – 03.11.2011. 22:24)

 

 

Naše mane

 

Pored sebe, potrebno je u svakom trenutku biti svjestan i toga kako se drugi ljudi osjećaju. Biti čovjek i ništa više.
(Nataša Gajić, Brčko – 03.11.2011. 22:26)

 

 

 

  1. P. – 24.04.2010.

 

 

 

 

 

Svako od nas ima neki svoj mrtav ugao. Svakome od nas se dešava da pojedine stvari jednostavno ne može da vidi. Tako to ide. I to je u skladu s onom čuvenom krilaticom da se od drveća ne vidi cela šuma. Mada je takva postavka stvari neka vrsta potencijalne opasnosti i problema koji može da stvori i otvori nove nivoe problema, te naše mane moguće je pretvoriti u naše svetle tačke, pod uslovom da naučimo da ih razumemo i da ih kultivišemo. Ponekad nismo u stanju da shvatimo kako se drugi ljudi osećaju, ponekad nam je teško da prihvatimo poraz ma koliko on sitan ili krupan bio… Međutim, to nipošto ne znači da treba klonuti duhom. Naprotiv!

Neki od nas umeju da budu koncentrisani samo na svoj posao i da time ili svojom sitničavošću izluđuju sve oko sebe. Ta vrsta preterane organizovanosti i posvećenosti poslu ne mora da bude protumačena i kao opsesivna ambicioznost. Ako ništa drugo, nije loše ako smo u stanju da svoje obaveze sprovodimo u delo precizno poput robota. Da li takve osobe veruju samo sebi i nikome drugom? Uglavnom. I inače je ostalo veoma malo onih koji o svima misle sve najbolje ili onih koji su uvereni da je svet prepun dobričina s poštenim namerama. Međutim, ponekad i to beskrajno poverenje u ljude i naivnost mogu da budu vrline zbog kojih će svi voleti tu neku osobu.

Kada se stvari sumiraju, ako mislimo da prevaziđemo svoje mane, ma kakve one bile, potrebno je da nemamo krut karakter. Ukoliko znamo da odradimo neke stvari samo na određeni način, a svi ostali načini nam se čine pogrešnim i neprihvatljivim, mala je verovatnoća da će naša komunikacija imati uspešnog odjeka. Obrasci ponašanja koji se ponavljaju vode ka rutini i monotoniji i treba ih izbegavati. Zapravo, nije loše s vremena na vreme pogledati se u ogledalo i u sebi ponoviti: „Podseti me da sebi nikada više ne dozvolim ništa slično“.

 

 

Želite ih jer vas neće.

Neće nas jer ih želimo i jer smo se već pogubili u sopstvenim nadama, uloženim godinama ispunjenim sopstvenom krvlju i mesom,jer smo stremili nećem nedostižnom, a već sljedećeg trnutka ovu lošu naviku možemo zamijeniti nečijim , drugim talasnim dužinama sa kojima se možemo složiti, jednom ,kada shvatimo da smo suvišni u cijeloj toj priči bez kraja i konca i koja teče i bez nas. Kako?Za nešto molimo, a u stvari ne želimo, samo kap veselja ili pažnje, a vrijeme prođe do sljedeće rampe. Pa opet ispočetka i vrati mi moje krpice jer sam na pogrešnoj adresi, tu tebe nema, samo vazduh i prazan prostor koji treba ispuniti drugim zanimacijama.Ah, ti prelazni  periodi.

 

 

 

Navikli su da govorite „da“.

Baš sam se slatko izuozbiljila na ovoj vašoj sikiraciji od teksta; lažna briga i izvitopereno poštovanje.Još samo da ih sahranite, te „bezvrijedne“ ljude, i vi ste svoju ulogu ispunile.

 

 

 

Ivana Milaković – 11.12.2011.

 

 

 

Nije mali broj dama koje imaju problem iz naslova: svi su navikli da im one čine šta god da im zatraže, navikli su da one ne umeju da odbiju. A kad one same za nešto zamole ili im je nešto potrebno, nigde nikog. To je prilično teška situacija, a izvlačenje iz nje nije ni lako ni bezbolno.

Ukoliko biste nešto odbile, naljutili bi se na vas. I zaprepastili se – uvek ste sve prihvatale i bile im potrčko i društvo i sve, a sad odjednom nećete! Šta vam je? Da niste digle nos? Nisu vam više dovoljno dobri? Svakakve uvrede možete da čujete: da ste odjednom podivljale, da ste sebične, da ste ovakve, onakve… Onda krenu i emotivne ucene, pa kako nećete, zar ih više ne volite…

Plus, to što svima sve činite, mada je naporno i mada boli kad niko vama ništa ne čini, donosi vam i nešto lepo, osećate se korisno, nezamenljivo. Veliki je strah da vas, ako prestanete s tim, više neće voleti, da ćete biti same i odbačene. I da će vam svi govoriti da ste same krive za to, kad ste odjednom postale sebične, razmažene, ćudljive…

Međutim, treba imati na umu da vas oni koji bi vas vređali i prestali da vas „vole“ jer im više ne izigravate potrčka i osobu za sve najverovatnije nikad nisu ni voleli, samo su vas koristili, tako da njihovu ljubav ne možete da izgubite – nemoguće je izgubiti nešto što nikad niste ni imale. Eventualno gubite iluziju njihove ljubavi, što može da boli, ali vremenom i da rastereti.

Ukoliko imate u svom životu gomilu onih koji vas samo iskorišćavaju a ništa neće da vam učine, ma, neće ni na kafu s vama da odu osim ako njima nešto treba, počnite polako da govorite „ne“ za ono što vam je preveliki napor ili što jednostavno ne želite da uradite. Ne brinite da će oni propasti bez vas; ma koliko moglo da bude prijatno misliti da ste nezamenljivi i da bi bez vas nastao smak sveta ili bar smak nečijeg života, nije tako. Snaći će se i bez vas. Vreme koje biste utrošile na činjenje usluga drugima protiv svoje stvarne želje upotrebite na sebe, na svoje zadovoljstvo, ili za završavanje sopstvenih poslova.

Ovo u početku ide sporo i bolno, navikle ste da svima sve činite i da se od toga u nekoj meri osećate dobro; može čak i da vam se učini da će vam se svet srušiti jednom kad postanu zlovoljni prema vama jer ih povremeno ili i češće odbijate. Ali, vremenom dolazi oslobađajući osećaj – ponovo imate vreme za sebe. I ne samo to, već tada vidite i koje su osobe bile (i i dalje su) u vašem životu jer vas vole i jer im je stalo do vas, a koje samo zato da bi vas koristile. One koje vas vole će vas, sasvim moguće, i podržati, i čestitati vam jer ste se konačno prizvale pameti – a onih koji bi samo da vas koriste ćete se, posle njihovog početnog gunđanja, vređanja i emotivnih ucena, konačno otarasiti. I prodisati, prvi put posle ko zna koliko vremena.

 

 

(Ne)odgovorni.

Ne kažem da treba ispravljati krive drine, ali kad stvari krenu loše, već je kasno;hajde da budemo pametni na vrijeme, a ne tek poslije, kad smo zabrljali. Stvari ispravljati naknadno ,nije ni malo zabavno ili praviti most na mjestu gdje su mnogi već stradali.Poslije nesreće je „lako“ biti prorok; hajde ,ispravi ovo „samoubistvo umora“.(Pusti ti mene „na miru“!)

 

Zajednički život – neprijatelj braka?.

Zar se i vanbračna zajednica ne računa kao i bračna, bar pred zakonon?, A o zapetljavanju, tj, preplitanju, i raspetljavanju, svašta.Jel što se jednom napiše, ne može i da se pobriše; pričamo o nemuštim obečanjima koja su malo jača od onih proklamovanih.

 

 

 

Ne živeti samo za tuđe zadovoljstvo.

Divno, samo zbog tih zbrkanih situacija mi bismo trebale da se bavimo samo sobom, a ne tuđim potrebama i problemima, drugim riječima „gledamo svoja posla“.Tek tada će drugima pasti na pamet da im nedostajemo, jer su razmaženi, tako navikli ili jednostavno nešto izvoljevaju jer im je tako došlo, ima i toga.Tada se prosto pokupimo i odemo na Sj. pol.Recite mi, molim vas, za šta mi u stvari živimo i zašto u suštini? Kakve velike dileme i sve je čisto kao suza, samo kad ne pričamo jedni drugima „u usta“, tj. u glas, i niko nikoga ne sluša, ne čuje i stalno prekida da bi sam nešto dodao ili popravio.A i to je suvišno i predugačko, pa ga presijeci i – otkači.Ionako se sve svodi na običan razgovor, dogovor i „praznu priču“.Koje zadovoljstvo i odušak!

 

Ludi ste ako vam se ne sviđa….

Prvo nešto pišem, pa ću onda da vas i pročitam. Naime i sama se osjećam dovoljno „ludom“ jer ga „volim“ baš takvog kakav je, mislim, život, a ne sviđa mi se uopšte ili uglavnom kakokad.

 

 

Preniski kriterijumi.

Vjerujem, mada kako vrijeme prolazi sve manje se nadam da ću se spasiti istovremeno iz veze koja mi po karakteru uopšte ne odgovara i veze o kojoj samo maštam da će se ostvariti a u stvari neće i toga sam svjesna odavno. Naime ,istovremeno volim dvije različitosti, suštinske; prvu ne mogu uhvatiti ni za glavu ni za rep, a drugu guram pa kako ide a ide dotle da je veza troma kao i ja sama što sam po prirodi. Dakle, brzopletost u odluci i sporost delanja na djelu; još i nikakvi kriterijumi, jer sama birala nisam dok su me prozivali, zvali i tražili.Neznatno sam se povinovala svemu, u suštini ničemu, jer je sve u suštini tvrdo zabetonirana praznina a i monotonija.Pa se pitam: zašto se predavati svemu kad je „lagodnije“ biti bez ičega što bi se zvalo frustraciom; a i dok trepneš okom tu si nekakav ti.

 

Stalno priča o drugim ženama.

Iskonstruisano potenciranje ljubomore obostrano ne rasplamsava ništa, samo potencijalnu svađu (do)vijeka.

 

 

 

 

 

Ovan
21.03 – 20.04

Pošto vam samoća udvoje odgovara, pokušajte da se izolujete od ljudi. Imaćete vremena da se odmorite i da o svemu razmislite. Da li su neki vaši potezi zaista bili na mestu i šta ste u datoj situaciji mogli bolje da uradite? Pitanja ima bezbroj, pa je razgovor sa samim sobom i sopstvenom savešću prava stvar. Ljubav i dalje cveta.
Bik
21.04 – 20.05

Od trenutne situacije previše očekujete. Morate zauzeti praktični pristup problemu. Vi ste bar zemljani znak koji ima smisla za opipljive stvari. Pa kad je tako, onda se shodno tome i ponašajte. Morate bolje procenjivati ljude, kako se kasnije ne biste kajali. Manje tračarite.
Blizanci
21.05 – 20.06

Lepa reč i gvozdena vrata otvara. Pošto ste se verbalno do te mere ispraznili, donosite odluku da budete umiljatiji i odmereniji u komunikaciji sa okolinom. Nemate vremena za gubljenje, jer vas nov posao i investicije do te mere okupiraju da ste se posvetili samo tome. Ostale stvari su u drugom planu.
Rak
21.06 – 20.07

Ušli ste u povoljniji period, pa vam sve izgleda jednostavnije. Od izvesnih događaja vezanih za inostranstvo mnogo očekujete. Poziv iz daleka ili pismo uticaće na neke vaše odluke. Menjate iz korena pristup problemima, jer stimulansi stižu kad se najmanje nadate. Motivisani ste za nove početke.
Lav
21.07 – 21.08

Ušli ste u period nediscipline, bar kad je hrana u pitanju. Slatkišima teško možete odoleti. Pošto je smisao za umetnost naglašena, bićete zadovoljni ukoliko ostvarite kreativne ambicije. Iako vam partner mnogo znači, to nikako ne želite da priznate, posebno ne njemu. On očekuje malo pažnje s vaše strane.
Devica
22.08 – 22.09

Prijatno vam je pod Venerinim zracima. Njoj možete biti zahvalni ne samo za osećanje sreće i harmonije već i za druge stvari – nov posao, na primer. Dišite punim plućima, uživajte u sitnicama i ne opterećujte se tričarijama. Imaćete vremena za sve. Izbegavajte Ovnove, jer vas mogu samo nervirati.
Vaga
23.09 – 22.10

Bićete srećni ukoliko učinite bar neko dobro delo. Do izražaja dolazi vaša nesebična priroda sklona da svima ugodi. Uspeh vas očekuje u posredništvu bilo koje vrste. Bili biste odličan provodadžija. Da li ste primetili da ste drugima srećnije ruke nego samom sebi? Mogući su problemi sa ishranom i prilagođavanjem.
Škorpija
23.10 – 22.11

Dan je u znaku ljubavi, zabave, dece i hobija. Još ako volite da se kockate? Pokušajte sa igrama na sreću, jer od njih možete imati koristi. Pošto posao zahteva više truda nego što ste spremni da uložite, okrenite se provodu. Od obaveza nećete moći da pobegnete. Lepo se osećate i još lepše izgledate.
Strelac
23.11 – 20.12

Mnogi pripadnici znaka biće bezrazložno ljubomorni na voljenu osobu. Neka se zapitaju gde greše, jer je trenutno stanje bolesno? Radi se o osećaju nesigurnosti. Morate više verovati u sopstvene vrednosti i ceniti sebe, kako bi to činili i drugi. Očekujte goste. Dom obnavljate novim nameštajem.
Jarac
21.12 – 19.01

Kad biste uvek bili tako slatki i umiljati kao danas, kud bi vam bio kraj? Shvatili ste da svađom samo gubite vreme, pa potencirate šarm i lukavost. Planirate kraći put ili neku vrstu usavršavanja od koje mnogo očekujete. Kontakti sa rodbinom biće, za divno čudo, prijatniji nego što ste mislili.
Vodolija
20.01 – 18.02

U fazi ste materijalne ekspanzije. Postali ste prava tvrdica koja samo broji novac. Pošto imate puno izdataka, nećete dozvoliti da novac olako potrošite. Napravili ste plan i od njega ne odstupate. Mogući su zdravstveni problemi prouzrokovani lošim metabolizmom, pa je dijeta idealno rešenje.
Ribe
19.02 – 20.03

Vaša prelepa pojava zrači optimizmom. To vam, međutim, nije dovoljno; uložićete dodatni napor kako biste bili lepši i srećniji. Da niste možda sebični? Da li su ljudi koji vole sebe sebični? To je filozofsko pitanje i vi nemate vremena da se zamarate njime. Okrenuti ste pametnijim i prečim stvarima.

 

 

 

Svađajte se sa njom, ali pametno.

Nikad toliko nesigurno, nikad toliko samozatajno i sve se da izgladiti, pa makar i na tuđoj adresi i sa drugačije raspoređenim ulogama nego do tada. Nikome nije ništa zagarantovano, pa ni početna pozicija ni u vezi ni u samoj svađi. Vidjećemo kako će se stvari kretati same od sebe, u jednom trenutku i mi smo „samo“ obični akteri jedne priče bez kraja i konca.

 

 

Gluposti! Koliko puta sam pročitala dobru priču u kojoj žena sjedi na klupi u parku, sva uplakana, zarozana od suza, nikakva, ali nekom i takva lijepa…Neko joj prilazi, pa je pita šta joj je, tješi je i oni započinju vezu. Šta se potom dešava, zavisi od priče do priče…
(Nataša Gajić, Brčko – 22.01.2012. 08:33)

 

 

Zaboravite na zamerke.

Da, srećno! Potrebno je i zdravo izbjegavati kako loša prisjećanja, tako i osobe koje su ih izazvale svojim „nestručnim“ ponašanjem. Ako je ikako moguće, a ako nije, onda se obavezno prisjetiti i biti na oprezu, naprosto izbjegavati ponavljanje grešaka iz neslavne prošlosti, istih situacija i pružanja drugima prilike da iskoristi trenutak vaše slabosti. Prividnost žrtve, naravno, a tuđa komplikovana priroda dokazivanja čak i lične moći nad vama uz pomoć ucjene, moralne ili emotivne, svejedno. Nije vam stalo, i to je to! Naročito do nervoze, obostrane.

 

 

Sve vas podseća na njih, ali na loš način.

Već skoro čitavu ovu zimu zatrpava(mo) stan stvarima oko sebe, nigdje nekakog reda a sve mora da je pri ruci; istovremeno ,valjda samo ja jer za muško nije bitno, nisam više neka čistunica, da sve mora okolo da koliko toliko blista, tako da je pored opšte zabacanosti, stan još i prolično muzgav.Kako doprijeti do stvari i do sebe među njima, kada nam je sebe međusobno preko glave? Srećom veći dio dana smo razdvojeni, ali preko vikenda je ludnica „različitosti“ i isto takvih interesovanja, okrenutost sebi, djetetu i povremenim razgovorima oko istog ili aktuelnog problema.Sve je više onog što nas samo razdvaja, ali ne više i proklamovanog povezivanja koje smo potpisali na papiru.Čista otuđenost u sredini u kojoj obitavamo i sve manje radimo stvari zajedno, a sve više odvojeno i ono što nas razdvaja. Kad će već jednom proljeće i veliko spremanje svoje kuće, ah da, očistiti ispred svog praga je prioritet; i duša čista i ovce na broju.

 

 

Propustili ste priliku.

„Stvarno je šteta propustiti priliku ako je već imate“; to se naročito  odnosi na ono što posjedujete sa djecom, one trenutke njihovog odrastanja u zrele ljude i vaše istovremeno dalje dozrijevanje.To teče tako brzo, da neočekivano osvanete sa njima iznad vaših glava, hoću da kažem emotivno su donekle već neovisni od vas, ako ne i potpuno, ali nemaju svoje u džepu i čini vam se ne misle dovoljno svojom glavom, pa mislite još zavise i od toga koliko ih zaista volite i pokazujete to. Tako je i u odnosima sa odraslim ljudima, nađete im se pri ruci tu i tamo, a nekad i oni vama, samo ne kao u prolazu i „ljubav iz interesa bazdi na pokornost“. Dakle , neovisnost u prvom redu, ma šta se pod tim podrazumijevalo.

A ako nemate priliku, pa ste zato nešto propustili, onda ste u bedaku, jer ionako  kajanje vam ne gine, sretno vam bilo…

 

 

Neprijatni komentari na venčanju.

Šta je dobra  a šta loša vijest? To što ću se „brzom brzinom“ razvesti je ona od loših, a to što drugo vjenčanje imam već (kao) u torbaku, trebalo bi da je ona dobra vijest koja „diže iz mrtvih“. Ne znam da li to misli i samo moj sin? U povjerenju, nemoj reći nikom, šalim se!

 

 

Sloboda, ali… .

Sloboda da, ali ona u stvarnosti ne postoji, samo još njen osjećaj i lično ispunjavanje sopstvenog prostora u vremenu, pa dokle ide. S knjigom u rukama, Izabel Aljende „Ostrvo ispod mora“ o omiljenoj ropkinji Sarite koja neskriveno žudi za svojom slobodom i živi svoj život više nego bilo koji njen tiranin; kako će se to završiti – snom o bivšim tiranima ili samo njihovim sanjanjem u noći bez sna? Uzimam „Ishod naših dana“ iste spisateljice, znam uživam, a možda ćete i vi.

 

 

Desiće se ako je „zapisano u zvezdama“.

Skačem i radim uvijek ono što mi je volja, da se poslije ne bih uzalud kajao da sam nešto propustio sve čekajući uvijek istu sreću.Ili sve nenadano razbrčem, jer nije mala stvar razbiti tuđi trud uzalud. Na ivici živaca, pokatkad ni nečija dobra volja ,ili samo raspoloženje ,nema ama baš nikakve veze sa vama. Prikriveno ili pisano, tek samo da malo bolje svojski razgrnete i razgraničite šta je vaše i na vama. To stoji i pije vodu.

 

 

Zgrabite šansu.

Sretnije rješenje ne mora to da bude i za ubuduće, bez obzira koliko sam ga dobro promislila, znam, i stvarnost mi izgleda  sjajnija i ljepša, ali samo izgleda. Baš sam se zaigrala od promišljanja, premislila, kao malo dijete. Nije isto varati i biti prevaren od sebe; igra  riječi kad hoćemo nešto da napustimo ali ne i svoj svijet, ma koloko bio neudoban ili čak  loš. Nekako sve ode u kompletu, zato samo oprezno i korak po korak, kako kaže samo moj sin.

 

Samo rezerva.

Koja kalkulacija što sam dobro smislila; može da posluži, ali samo dobra varijanta. Čekaj me još malo i čuvaj se, kaže ponos pa dobro dokle!

 

Prave se da ništa nije bilo.

Pa imaju svrhu, da je odlijepite od sebe pod hitno moj vam je savjet, i nastavite sami dalje do sljedeće bandere srećno.

 

Samo rezerva.

…Sve može, samo ne mene da sredi na budno nego na kvarno.

 

 

Ma da, i kad prolaziš ispod podvožnjaka ili mosta, a niko ne zna gdje si, lako postaješ žrtva takvih okolnosti.A tek kad skoro svi znaju skoro sve o tebi? Ihaj! Niko te takoreći ne čuva;ma bez veze je i taj svijet, kao i onaj virtuelni…Pobrini se za sebe na vrijeme; i što više znaš i razmišljaš među četiri zida, prije si žrtva manipulacije bilo koga pa i onih koje poznaješ.Usredsrediš se i vidiš- nisi više sam, a ni lud obješenjak.

 

Živeti svoj život.

Ponekad bih voljela da je moj život lokomotiva bez mašinovođe i da se sve odvija „automatski u savršenom redu“; a onda sam sva u očekivanju tog sudbonosnog „sudara“ viših sila, bez kraja i konca u sopstvenim rukama. Mirno, pa kad se šta desi, „živim svoj život“ onako kako mi je ne početku dat, a bez upliva sa strane i prepuštena sama sebi.Gdje je tu red, ako ne u sređivanju počinjenog nereda koji se , eto desio negdje usput pa nas zabacao ko zna na koju stranu zanio, preklopio i prevazišao naše snage i moći da bilo šta promijenimo na sebi ili bar utičemo na svijet oko sebi. Nismo ni mi baš naivni i samo tako „nezaštićeni“ i sami.Zbilja je beskrupulozno živjeti svoj život samo tako i bez ičije pomoći.

 

Mentalna lenjost.

Znači, što nam odgovara to i pamtimo; ah! ta automatska selekcija poruka, bolja nego i jedan pokušaj sjećanja uz pomoć fitnes vježbanja mentalnih vijuga.Al sam gladan i lijen!? A je li to uzajamno pa smo na istom i koliko povrijeđujemo nekoga kada ga gubimo u sjećanjima ili iz sjećanju, našem malom čistilištu. Ispadi  iz sjećanju su male bebe spram neželjenih komentara koji nam pokatkad sinu. Oslobodimo sebe neželjenih komentara ili začepimo uši samo da ne čujemo, odlutajmo naprosto sami negdje, mimo svih tih mentalnih vitamina; produvajmo se i pročistimo, i to je ta higijena mozga.Čitam… bez prestanka.

 

 

Postoji li ljubav na prvi pogled?.

Podjednake šanse da se zaljubimo na prvi pogled i zavolimo nekoga postepeno, kao i ono suprotno tome, postepeno i pošteno se razljubimo od onog drugog. I šta nam preostaje najprije „gurnutim“ jedno prema drugom, a onda ostanemo „gurnuti“ sa pozornice takvih dešavanja, negdje dole ispod nje izubijani i puni modrica, a možda ipak samo oporavljeni od nje „uzajamnog davanja i primanja“ nečeg što joj ne pripada kao „mentalno dubre“; ja sam li to na „mentalnom đubrištu sopstvene istorije“ ili onoga što je od nje preostalo.Ih! to je kao sada ostatak nezadovoljene, nedovoljne i nezadovoljne, u potpunosti prošlosti.

 

Kaže mi:“Lijepo piše(š), ali šta ja imam od toga?“

Pa, nekad će neko imati.

 

Moguće je promeniti svoj život.

Hoćete da promijenite nešto, bilo što u svom životu, to je ok, mijenjate sebe i to, ali ako hoćete da promijenite nekog drugog, dobro razmislite prije tog „drastičnog“ koraka jer ljudi ne znaju ništa drugo nego da – nedostaju i tako se svete.

 

Opsednuti nepostojećom osobom.

Baš fino, opsjednuti smo nepostojećom osobom koja ne može da nas posjeti niti podsjeti na sebe dok sami nešto ne preduzmemo po tom pitanju, a nećemo nikad. Čak zaziremo od takve mogućnosti, pretumbacija iluzije u sopstvenu stvarnost, drhtimo od pomisli da bi on mogao iz svoje nedođije da nas ponese i istovremeno se radujemo tome. Sa naznakama, ali bez opipljivih dokaza da se to zaista dešava. Radnje se preduzimaju i sledstveno tome beskrajna dokazivanja bez krvi i mesa, kao uzajamna pasivna radovanja idola bez trunke svijesti, osim one o sebi- bar to.Nismo papirnati likovi iz nedočitanih knjiga, mi smo -mi. Kad kažeš da me „ne razumiješ“, polako, svaka lija dolija,pa i stari lisac…

 

Roditeljima se ne sviđa ponašanje voljene osobe.

Ionako su me „ispalili“ na neko, neizvijesno, vrijeme, i jedino što ih zanima je kakav će utisak ostaviti oko sebe. Zato, sljedeći korak, telefon „majka“, tek da se čujemo jesmo li još živi i dokle ćemo ovako da „duvamo“ poruke svakom.

 

 

Ono u čemu uživate se menja.

Možda uživate i previše, pa ste više u oblacima nego na zemlji, lebdite kao sanjari, a drugo je stvarnost? Pauza nikad nije na odmet, tek da sletite do prodavnice, a onda nastavite po starom, uz jako dobru „cugu“ ili knjigu koju pratite odmorite živce.

 

Niste više na tržištu.

Odlična ideja; nisam godinu dana na tržištu ni u svom  braku, a kamoli gdje drugo. A onda dođe neko „privilegovan“, sa pristupnicom što bi se reklo, i sve to pa i to razbuca, kao kakav supermen…

 

 

Zarobljene robom.

Da, opterećuje i čini vas njenim robom, kao da vi služite a ne one vama. Ali tek kad je nemate ili bar dovoljno, kao i novac, opterećuje tek kad izostaje i ne podmiruje vaše osnovne potrebe. Pa da se otuđimo i od njih? lakše se diše.I razbacajmo sve suvišno i nepotrebno oko sebe i nabavimo novo i taman koliko treba, tek da ne dignemo ruke od svega. Imaš li ti posao? inače, šta da pričam ako nisi pust ko crkveni miš.

 

Srećni parovi uvek imaju fenomenalan seks?.

Nevezano za ono što je u stvarnosti, važno je da vi živite svoje snove, ili sebe u njima onako kako jeste vama. Je li tako? I jeste li (sad) zadovoljni? Dakle, nevezano za ono što je stvarno i zaista tako, a morate se uporediti, izmjeriti rastojanje i odvagati šta prevaže kod vas a šta ne… E, pa  tako je to kod nas a kod vas.

 

Nemirnog li šteneta!.

Nemoralnog li kučeta?! Elem, najbolje je da se i ne ženite, kad je već toliko naporna, zahtjevna za održavanje i sama i pored vas u braku i, na kraju krajeva, da je uopšte  i nemate kad morate još i da je izvodite pred lice svijeta (pravde?), a vi tako tako umorno izgubljeni. Ma, hajte, sve je to povezano!

 

Vaš najbolji prijatelj.

„Vi treba prvi da pokažete ljubav“, ostali se samo ogledaju u vašoj ljubavi, dodajem, i sledstveno tome se ponašaju, mašu vam, u stvari su zaljubljeni u sami sebe, podstaknuti dozom adrenalina ili vas samo podnose jer ste im potrebni takvi- nesebični i požrtvovani. Pa bila to i samo obična životinjica koja umije da pokaže svoju kučeću zahvalnost, a i zna gdje joj je mjesto, zar ne, baš ste je „ulizivački kupili“.

 

To vam se više ne sviđa.

I dijete prvo uči da kaže „ne“; sa željama je lako, ukoliko one ne prevazilaze naše mogućnosti, te ga u prvi mah odbijemo, a onda gledamo da ga opet pridobijemo, ponovo ohrabrimo ili pak i preduhitrimo prije nego to nešto i poželi- pogodili smo žicu, što bi se reklo, radi li se to samo sa djecom dakako.Ponekad smo zabrzali odbijeni, pa se sljedeći put ustručavamo od naglih pokreta u bilo kom smijeru i istovremeno da poželimo i ponudimo što imamo. A ipak se nađemo na pola puta usliši mi želju.

 

Momci kao izvor stresa.

„Da umirite medu?!“ Najprije samo izlazite s njegovim društvom i njim jer je to obično druženje a on oženjen, mislite, iako ne nosi burmu; onda ga poljubite dok se rastajete u haustoru, u obraz, naravno, kao znak dobroćudne pažnje i utjehe njemu jer i ne želite nešto više i da se bilo šta, ponajmanje veza, dalje razvija; poslije mu pred svojom zgradom uzmete ruku i rukujete se s njim oboje zbunjeni, jer ne želite zaboga da ga zovnete gore kod sebe na kaficu (na kojoj se poslije izvjesnog nedugog vremena i našao, sve na vašoj nezaustavljivoj žalopojci i ispovijesti istovremeno , na koju se samo čutno smješka);onda se jednog dana pomazite malo i ne očekujući da će vas zaprositi s pika…I, onda nek vas ne čudi što vas i vaše mišljenje ne uzima za ozbiljno kad kažete da želite odvojene krevete, a on legne pored vas „ne dolazi u obzir, i ovo je nešto…“Šta?

 

 

Uzdajte se u sebe.

Svako ima neku slabu tačku, Ahilovu petu i često se ona nalazi na sasvim pogrešnom mjestu a da biste se uspjeli uzdati samo u sebe, naime kod druge je osobe i prilično bolno ranjiva.I prilično ste izloženi zbog toga, nikad načisto kako u svakoj situaciji neželjenih „napada“ ili samo reakcija lično na vas, da reagujete jer niste uvijek i sigurno obaviješteni koliko su vam i leđa zaštićena i s koje strane može da vas strefi. Možda baš od dotične osobe jer se niste na vrijeme i do kraja povezali, niste do kraja u dosluhu i landarate okolo jedno od drugog bez objašnjenja, a tražite ga svako malo, i naravno bez obeštećenja za svaku makar naslučenu a kamoli načinjenu štetu. Dakle, zakrpite to i uzdajte se samo u sebe, od vas samo sve zavisi kad ovo nije dan „otvorenih srca“; bar malo dostojanstva i vjere u sebe kad „drugi“ i ne sluti da ste mu baš toliko privrženi i odani.

 

Izborite se za sebe.

Sve je to lako reći a neko treba da odtrpi tuđe navaljivanje na „nejaka“ pleća i ponese to , uz sav svoj i lični teret. Zašto, uostalom trpiti nešto bez kraja i konca kad niko vam neće reći ni „hvala“.Samo će tako da pričaju o vama, kao „pogodnoj“ osobi za nedolične usluge i pritajena povezivanja da ne kažem preko veze do plandovanja. A to nikome ne služi na čast, čak i kad ste samo slatkorječivi, ne bolećivi na tuđi „jad i bijedu“, i niko se do sad nije opekao zbog vaše „nedoslijednosti“ u pružanju vaše nesebične a suvišne potpore. Sam kroz život i prepreke, što bi se reklo, ili ste „kandidat za podmazivanje“ i navaljivanje na ono što  je samo vaše, Jeste li „ugroženi“, nejkraće rečeno, osvrnite se oko sebe i ne činite grijeh prema sebi u podmićivanju i uzajamnoj kupovini svega i svačega pa glasova dobrohudnih i blaženih. Kakva korist?!

 

Sledite intuiciju.

LJudi su skloni da intuiciju poistovjećuju sa instiktom, nečim što smo kao složenije biće potisnuli a pripada nekom drugom svijetu bestijalnosti, nižem i primitivnijem, malim nedužnim životinjicama, a one se kako znamo i učili su nas, ne mogu osloniti same na sebe jer uvijek pojedu ili bivaju pojedene. Instikt za samoodržanje, bato, davno je izblijedio iz naše blizine.

 

 

 

Postavljajte pitanja.

Zatrpana pitanjima i podpitanjima, Zašto? Toliko je ljudi koji naprosto prečuju odgovor, a još i više onih koji pitanje ignorišu, jednostavno grubo pređu preko njega-kao nisu „stigli u prilici“.

 

Previše traženja povratne reakcije.

  • da nam je lijepo, kao sada kad se kao dogovaramo a masu stvari i nećemo moći ispuniti i nije nam u domenu. Ali, bar nastojimo ako ništa…

Burni dani.

Postaviti svakog na svoje mjesto, a istovremeno ispoštovati nečije dobre namjere (znate onu o popločanom putu tako nečim i kojekakva „nesreća nam “ sleduje), nesklad je između želja i mogućnosti.  Ja bih ipak samo svoje mjestašce pod suncem i kapom nebeskom, pa šta mi sleduje i dokle može. Ni manje ni više, bilo to i potkrijepljeno nadom i nalazima  onih koje volimo.Čujte i počujte koliko nas samo kritikuju i još se nadaju da ćemo  da ih vabimo. Mac, mac?!  Svako ima dobru riječ za nas, u pravo vrijeme i na pravom mjestu. Ha, ponajmanje naši dežurni dušebrižnici; odvališe nas od smijeha vicevima o samo našim manama.

 

Šta vam je adut?.

Da je bar tako!  Nikad ne bismo bili toliko istrošeni poslije neke bespoštedne, uporne a uzaludne borbe u sopstvenom ataru.I pored svih kečeva u rukavu osjećali se kao „ispušena muštikla“ koja još ima snage da dimi u prazno. A nema dima do vatre, kažu. Ko to pali mostove iza sebe?

 

Lepotice u poslednjih 50-60 godina.

To vi samo mislite. Kad bi je samo malo ostavili na miru, a ne pokušavali da je svako malo „unaprijede“, i ljepotu i majku prirodu.

Nerealna očekivanja.

Nasmijavate me! Istinski dobra veza ne postoji, kao ni „pravi“ čovjek za vas.Ej, baš si se zalijepio , naprosto bez razloga. C-c-c

 

One vole da ih nagovarate.

Dopustite joj da se sama odluči ili ne odluči; sljedeći put će možda donijeti „bolju“ odluku, a na vama je da strpljivo čekate koliko možete, možda vam se i posreći prije nego što „rezignirano“ odustanete ne pokazujući otvoreno to. Ili vam je krivo?

 

 

Drugim riječima: nemojte razmišljati dok nešto radite; jer i inače sve radimo rutinski i kao po komandi automati, eto, toliko smo emotivci…
(Nataša Gajić, Brčko – 16.03.2012. 22:52)

 

 

Obratiti pažnju na vesti.

Evo, ja ću da napišem nešto, a što neće nimalo ličiti na altruizam prema samom sebi, za spas čovječanstva bez imalo koristi prema samom sebi, jer odričem se svega, i sebe, za račun malo više informisanosti o svemu „bitnom“ da mi pukne glava ili pred očima nešto…eto, baš slatko sam pomogla. Sebi, kome inače?!

 

 

Znaju šta hoće.

Mijenjaju se ljudi pa se mijenjaju i odluke, svako malo. A to što se poneke donose pod uticajem tih istih drugih, e pa one se ponajčešće same mijenjaju, mislim, same od sebe, naprosto- nisu svoje.Utiči, na primjer, ti na mene ,vidječeš kako će ti se vratiti, o glavu razbiti ili taman po mjeri i kako bi već trebalo.Kako inače? I starimo, ah da uz promjenu sve je lakše… i znam kad šta hoću.

 

 

Neverstvo nije sitnica.

Kaže udala se jer ga nije čekala. E, sad ga je dočekala, pa sve ispočetka, kao da ničeg nije bilo, mislim, poslije toga; a prije i u međuvremenu i međuprostoru, sve je povezano i isprepletano, malo tamo-vamo, ispadne na isto- neumoljivo, a različitog ukusa, idemo dalje 3 u 1.I ko je tu prevaren, a drug samo „predoziran“. Eh, emocije i uvijek nešto novo za neprepoznati. Sve me zanima, reci kako si?!

 

Sukob s roditeljima.

I kako me nisu svojevremeno naučili kako da „rješavam“ svoje probleme a ne bježim od njih ili ih vječito vučem na leđima kao „vječiti“ neizostavni teret, tako su i oni meni sada pod moje i svoje zajedničke stare dane, Epizode se ponavljaju kao sa kakve stare izanđale trake, uloge su neravnopravno a istovjetno podijeljenje i naši naizmjenični a istovremeni bijegovi od „obaveznog staradalništva“ zatrpanih obaveza, a ne nas.Volim ja , a i oni mene kad će ako ne sad.

 

 

Uraditi nešto glupo – zajedno.

Moje dijete kaže: tata smiri se, uozbilji se, nemoj da si neozbiljan; za sebe kaže: htio sam malo šale i da ispadne duhovito. Sve u zavisnosti da li je sa tatom ili sa mamom kod zubara. I stvarno je šarmantan u svom nestrpljenju ili raspršivanju „nepostojećeg“ straha pred nepoznatim.I stvarno je nestašan taj mali nestrpljivko kad brani „glupost glupiranja“.Izvede me iz takta kad prekasno ga shatam.

 

 

Dobri roditelji

 

Da li ste vi roditelj? Ako niste u redu, ali ako jeste znajte da sve nestaje i zaboravlja se, ali se vraća, obostrano, kroz kasnije roditeljstvo.
(Nataša Gajić, Brčko – 05.04.2012. 08:53)

 

 

Kako se osećate s tom osobom?.

Da, sažaljenje na primjer ne može bez vas, i nikom ništa, kako? on ne može sam da korača kroz život a vi mu u tome „pomažete“, baš tako, pijan od sreće sa sobom, a vi ga pridržavate da se dočepa kuće dopunjujući se tako, više nego skladno i opet tako u nedogled „ko u klin-ko u ploču“.Besmisleno je nešto podržavati što i samo ne ide kako treba.

 

 

Nema veze s vama.

Nema veze sa nama i užasno me nervira da kažem da smo u vezi, a kao da nismo i jesmo, i da je tvoje a možda i nije nego njegovo. Najbolje da raskinemo jer nismo u vezi niti je do mene, još manje do tebe. Sve se vrti oko istih stvari, svi nešto očekuju da se desi pa da zatvore rajske dveri, da se otvore i uskoče u ništa lično. Zaista, nema veze, samo da ga potjeramo, i potrajemo, još malo ovako dobacujući loptice ili prebacujući odgovor(nost?) na tuđi teren, potez je tvoj.Hoćeš da ne budeš (više sam?), pa evo imaš -to!

 

 

Boriti se za sebe, ali ne za svaku sitnicu.

Ne vrijedi, vuče se za mnom kao rep gdje god krenem kao duh; kao moj sin kad kaže da ga u mračnom hodniku prate duhovi za vratom pa ulijeće u stan ostavljajući ih za sobom. Ali mene kao da pohode stalno ,i ovdje gdje sam bijesna od sebe a znaju li oni to. Naravno, i ne odustaju kad kažu da im se još i javim, u pjesmi , naravno. Na šta ovo liči ako ne na sopstveno ludilo, samo kad ne bih ja znala o čemu se radi i kažem: bježte od mene i to što prije!Nije sitnica boriti se za samu sebe i sa svakakvim alama.

 

 

Socijalna mreža.

Ko će meni pomoći, najzad, da se razvalim od samo sjećanja i konačno lijepo osjećam jer je „sve prekrio mrak i ničeg više nema, naših malih papalina“. Stalni pohod istih ili sličnih stvari ustupi mjesto novom pravcu u umjetnosti življenja  u skladu sa samim sobom, i drugima, naravno, isto tako.

 

Dobri u krevetu.

Ne možete povezivati učinkovitost iz jednih pozicija da kažem iz jednih oblasti života, i perioda, sa drugim koji sa tim nemaju neke direktne veze; u nečem ste spretni u drugom ne i to je tako i sa povezanošću sa agrobacijama u krevetu sa onim u životi izvan kreveta i izvan akrobacija u sanjanju istog. Dakle, kad vidite, ili čujete nešto što sluti samo na dobro može biti, ali ne mora da znači, možda ste baš tu značajnu oblast kiksali ovaj put ili izostavili nespretno iz svog potencijala. Tako se meni desilo da se prevarim i grdno razočaram, u sebe, i ništa mi ne vrijedi da upoređujem, poredim i tajno ili povezujući dolazim do napamet izvučenih zaključaka, prije nego što isprobam,predrasude, a neću.

 

Prema nekima fini, prema drugima arogantni.

Ne baš „maltretirati“ nekoga, ali ako ste „ljubazni“ prema svima ,znači da flertujete sa svima, ne mora da bude ali drugima se tako učini jer nemate nikakav interes i šta je tu, i ko je, prioritet a šta je samo zamešateljstvo u sticanju prednosti i možda prednosti  pred drugima.Nikad pretjerana, i kratkotrajna, „arogancija“ pomaže u postavljanju granica između vas i naželjenih kandidata, dajte to na znanje svojoj okolini, možda je nekom i stalo i pomno vas posmatra.Sem ukoliko nekoga ne želite da učinite ljubomornim i tako ga „privučete“, ali to sam se šalila.

 

 

Sukob s tinejdžerom.

Pravila postoje, ali nisu isključiva; nekad je on „bolji“, a nekad ja iskočim iz kolosjeka pa moramo da se vraćamo na početak i pokušamo ponovo da djelujemo u skladu sa „činjenicama“ koje dokazuju prednost u situaciji koja je u pitanju ili samo rješenje problema. Glavno je da se dobro razumijemo, a to je pitanje, inače nema odgovora ni dokaza ,samo „prazan papir“ i sledstveno tome „negativna ocjena“ ili negiranje očiglednog rezultata.

 

 

Bez pretnji

 

Stavljanje u izgled nećeg lošeg ili čak stvarno to loše, neće vremenom smanjiti potrebu za upotrebom ili primjenjivanjem istog, nego, naprotiv, strah od istog i stalnu prijetnju.Čuvate se, vaš autoritet, nabijanjem straha slabijem od sebe; a u paru i složno ili ne, to vam je dilema jer „zajedno smo jači“ da ne bude zabune šta želimo da postignemo. Alal vam vera, kakva „strahovlada“ prema nezaštićenim od vašeg „nasrtaja“, a da li će se ponoviti, zavisi samo od vas, samo što ste već diskredibilitovani čak i od sopstvenog djeteta.Kao takvi roditelji koji samo stavljaju nešto u izgled a onda možda to i ostvare , niste drugo ni zaslužili.Vidjećemo i dogovorićemo se, jel da?! I ko ste uostalom vi da nekom nešto uskraćujete, ili ne; dijete „vlada sobom“, i svojim suzama, a ne vi.Bolja je i „neutralnost“ makar i prividna kao vi sami, ali ostavlja prostor za iskazivanje sopstvenog iako još malenog bića; jedinstvenog i samo svojeg.
(Nataša Gajić, Brčko – 05.05.2012. 06:23)

 

Tri čarobne reči.

…Gledaj ti ovo sad; a danas, ovo što sam napisala nekad jednom kao ispod rendgena je. Ali slast „osvete“ je neprevaziđena, kad dokažeš sebi i svima, nevjernim Tomama, da može, da moglo je i tada, ali sada ti nećeš.Ne želiš nikoga da povređuješ, ni slučajnog prolaznika, niti  mu se izvinjavaš za sopstveni jad zalutalih žaljenja bez konca kontrole u rukama jer, onda, kola idu nizbrdo a ti naprijed. Uzdrman nečim što se ne da opisati a ti ipak reci.

 

Ovan
21.03 – 20.04
Puni ste seksualne energije, a ukoliko ne uspete da je transformišete ili izbacite iz sebe, biće nevolje. Pokušaćete, po običaju, na nagli način da dođete do onoga što želite. Ukoliko naiđete na prepreke, razmišljaćete u pogrešnom smeru – o tome da vas dotična osoba ne voli i tome slično. Oslušnite partnerove potrebe.
 
Bik
21.04 – 20.05
U odličnom raspoloženju, ali i u društvu, provodite nezaboravne trenutke. Nalazite se u fazi razmišljanja o ljubavi i o tome kako da je konkretizujete. To je i normalno, pošto ste praktična osoba koja uvek zna šta hoće. Polazi vam za rukom da se prilagodite situacijama za koje uglavnom niste spremni. Uspeh!
 
Blizanci
21.05 – 20.06
Ozbiljnost situacije čini da se razumno ponašate. Teško se borite sa problemima, ali ćete se sa njima ipak izboriti. Koncentracija je jaka, što je odlično za bavljenje stvarima koje ona zahteva. Samoća je stvar današnjeg izbora i odlično rešenje za emotivne frustracije. Relaksirajte se uz hobi.
 
Rak
21.06 – 20.07
Pokušajte da se izborite sa manama kao što su posesivnost i ljubomora. Ispoljavate ih ne samo u odnosu na partnera već i i u odnosu na sve one koji su uspešniji od vas. Iako na sebi svojstven način prikrivate slabosti, njima se ipak opterećujete i stvarate sebi dodatne probleme. Možda bi o tome trebalo sa nekim popričati?
 
Lav
21.07 – 21.08
Očekuje vas intenzivan dan praćen aktivnostima, baš onakav kakav volite. Pošto ćete biti rastrzani na više strana, morate raditi na jačanju koncentracije. Malo odsustvo pažnje može imati fatalne posledice u vidu povreda. Ukoliko razmišljate o hirurškim zahvatima, odložite ih za nekoliko dana.
 
Devica
22.08 – 22.09
Pola sata smeha dnevno utiče i na lepotu. Zato se smejte, jer imate razloga da budete srećni. Ljubav čini čuda. Neke Device obožava voljeno biće, nekima radost pričinjavaju deca, a neki smisao postojanja nalaze u kreativnom radu. Kojoj god grupi da pripadate, pred vama je izuzetan dan.
 
Vaga
23.09 – 22.10
Slobodne trenutke provodite u svom stilu – uživate okruženi gomilom sveta. Važite za osobu rođenu u najkomunikativnijem znaku, pa se u društvu odlično snalazite. Dobijate na sigurnosti. Sa partnerom je napokon došlo do zatišja, jer ste se setili da umete da budete i lukavi. Bravo!
 
Škorpija
23.10 – 22.11
Ulažete napor da prevaziđete ne samo sopstvene probleme već i probleme prijatelja. Iako se ne osećate sjajno, tešite se, jer ste osoba koja se izuzetno brzo oporavlja od stresova i bolesti. Glavu gore. Uskoro će sve biti mnogo bolje. Neka vaš dom bude neka vrsta izolacije koja će vam pomoći da prevaziđete ovo stanje.
 
Strelac
23.11 – 20.12
Izuzetno uspešan i kreativan dan. Svojim konstruktivnim kriticizmom, zdravim rezonima i uspešnim poslovnim probojem postižete cilj. Ukoliko čitavog dana budete bili u akciji, dobro ćete se osećati. Nikako ne smete doći u situaciju da ne znate šta biste sa sobom, jer vi stalno morate da radite nešto što ima smisla.
 
Jarac
21.12 – 19.01
Opšte stanje je napokon postalo stabilno, bez preokreta. Naoružajte se onim čega imate u izobolju – strpljenjem. Biće sve u redu. Vladajte sobom ukoliko želite da budete zadovoljni. Uzmite ono što vam se nudi i bićete srećni. U usavršavanju je spas. Ne zaboravite ni na voljeno biće.
 
Vodolija
20.01 – 18.02
Situacija zahteva munjevitu akciju, tako da donosite na brzinu odluku za koju se ispostavlja da je ona prava. Ono čega se treba čuvati, pod uslovom da na to možete uticati, jesu katastrofe poput poplava u stanu ili problema sa strujom. U stanju u kome ste nepromišljenost može dovesti do fatalnih grešaka. Zato oprezno.
 
Ribe
19.02 – 20.03
Umetnost, filozofija, religija, putopisi, filmovi… U ovim oblastima nalazite utehu za nezadovoljstvo konkretnim materijalnim stanjem koje se ne odnosi samo na besparicu već i na odnose među ljudima. Bavljenje stvarima za koje imate predispozicije pomoći će vam da lakše podnesete ili pobedite bolest. Uspećete!

 

 

 

 

Ne živeti u prošlosti.

Razmišljam ozbiljno kako da se suprotstavim, kako da protivuriječim ovoj papazjaniji od različitih vremenskih distanci u koje ionako uzalud ulažem emotivnu energiju. Konstantno iscrpljenje. Kad pogledam bolje, budućnost se skuplja u mrvicama, sadašnjost se jedva nekako poboljšava , ako i toliko, a konstanta od prošlosti je u stvari varka koja koči sve jer ima nepreglednu imaginantnu moć da se mijenja kao kameleon i vuče u svim mogućim pravcima, nadovezuje,se i odbacuje presvlaku kao nešto što joj proživljeno ne odgovara. A sve više se skuplja u zabranima koje bi lično trebalo da odbacim po savjeti iskusnijih; meni služi kao kabina kroz koju posmatram svijet naoko zaštičena od nesigurne sadašnjosti i još bljeđe budućnosti. U mislima, nisam se pomakla iz mjesta, a sve se promijenilo i bez mene ili bez mog pravog i istinskog učešća. Hoću da živim i pričam konkretno, a da se niko od toga ne sablažnjava uvjeravajući me u bolji tajming na drugom mjestu od kojih se ni jedno ne zove „moj svijet“. Tu nema mjesta ni za šta, ako ne izmjestim samu sebe i stvari ne pogledam na „drugi način“.A bez tebe sve je pusto stara moja nedokazana naviko premiještanja iz jednog nepostojećeg u drugo vrijeme.

 

 

 

 

Завист

 

Svom jedanaestogodišnjem sinu govorim da će ga društvo uopšte i u razredu prije prihvatiti ako ima bolji uspjeh(i ocjene) i ističe se, nego ako je gubitnik na svom terenu i ako izigrava žrtvu da bi nekome ugodio ili prikrio svoj trenutni poraz, zaklonio se iza njega prikrivajući pravi razlog povlačenja a to je sopstvena nemoć pred pobjedničkim lovorom. A to je ono što muči svaku sitnu dušu, zadržati pobjednički tajming i udovoljiti sebi i drugima. Nebo ima svoje miljenike, a to su ljudi jakog i izgrađenog karaktera da podnesu i pobjedu i poraz ,bez osjećaja krivice.

 

 

 

 

Naučiti dete da donosi odluke.

Samostalna, nezavisna osoba, po svoj prilici uspješna u životu, ne zavisi samo od roditelja djeteta i kako će mu oni predočiti stvari do zrelosti a neki bogami i kasnije. Ne zavisi ni od toga koliko je jedno dijete „tabula raza“ po kojoj valja ubrzano, s voljom i primjereno zadatom trenutku šarati, niti toliko od sticaja okolnosti.Mi kao roditelji smo samo za to koliko je njemu dobro i prihvatljivo da se snađe u zadatom trenutku između onoga što voli i neodoljivo ga privlači i da ne učini uvijek po našoj volji, ma koliko ga podsječali na nešto, insistirali ili „uživali da ga opominjemo“ iz nekog svog ličnog komoditeta i straha od „opasnih“ posljedica po dalji razvoj njega ili tek situacije kako voda t(r)eče.

 

 

 

Svima govori isto.

Prema svima isto ili prema svima lijepo a samo mene zaobilazi, plod su obične ljubomore i mašte ljubomorne osobe koja kroz vizuru subjektivnog osjećaja pamti detalje bez pravog razloga za takvo viđenje stvari i nečijeg ponašanja. Čak, možda se takva osoba i sama slično ponaša u zadatim situacijama i izaziva ljubomoru onog koji je zaiteresovano posmatra i usput možda površno ocjenjuje, prema svom osjećaju ili koliko ga šta „boli“; ništa nije onako kako izgleda i problem ili u čemu je, trebalo bi malo dublje zagrebati i pustiti vrijeme da odradi svoje. Jer iste riječi drugačije zvuče kad se protresu u raznim situacijama i različitim raspoloženjema ili tek dobu dana. Život naš nije unaprijed zadat niti je zagarantovan i zanavijek, vrijeme je uvijek saglasno sa promjenama i „vidi kako me sad gleda(š)“.

 

 

 

 

Prebrzo, presporo….

Kad neko vrti stalno svoj film u glavi, nije ni čudo što se baš sve odvija filmskom brzinom; usporeno kao na filmu ili ubrzano sa preskocima u vremenu i prostoru. I šta reći, na vama je da „izaberete“ kako ćete da gledate na ono što vam se dešava ili sami preuzmete stvar u svoje ruke.

 

 

 

 

Mentalni poremećaj partnera ili partnerke.

Ma da, lijepo ste vi sve ovo posložili, laički je li tako; i ko je tu sad onaj ko bježi od „zastrašujuće“ „nevidljive“ bolesti jer osjeća nedefinisani strah od nečega što bi moglo da se prenese i na njega ili od odgovornosti za takvu osobu, koja je i do tada živjela bez njegove pomoći, od odgovornosti takođe nevidljive koja bi mogla da se obruši iznenada na njegova nejaka pleća. E, pa baš i da mu ne povjerujemo da ne bježi, ta zdravija osoba u vezi, i od malo jačih problema; koja bi mogla da mu se pojavi neopazice, nego dovoljno „luda“ da bude uz njega. I pored svog malo „teškog ludila“. Što bi se reklo za kraj „zajedno smo jači“, a „filozofija majka“.Psihologija i sve moguće grane uz to za ispomoć nerješivih „slučajeva“.

 

 

 

Šta ako ima više iskustva?.

E, vala pretjeraste ga; nešto tako prirodno i spontano nazivate samo „tehničkim detaljem“. Stvar je u tome da se nešto desi ili ne desi, a i svaka rupa nije rado data za ispunjenje kao praznine,tek svakom mišu laži i prikrivanje istine su pokretačka snaga. To je to, sistem nadražaja i podražaja do užitka na daljinu, a kakvi smo „uživo“ ostavljamo za „kasnije“. Možda i odlaganje nije loša stvar sa „neprovjerenim“ znalcima, preporučujem ih. Svesrdno i što dalje, za uplitanje u tuđe rabote i ostale rogobatne stvari važi na plaži mekota kažnjavanja, uskraćivanja i nagovještavanja, kao i oduzimanja već pridodatog istom sistemu bez „pravog seksa“.

 

 

 

 

Dreknete za svaku sitnicu.

Kad vičem, brecam se na sve, odbijam da sarađujem sa svim mogućim privlačnim silama, mali milion kritizerskih poruka i povlačenja crta i naboja, znak je da mi je do ljubavi i maženja ali sa određenom osobom koja je daleko od mene ili nije u mojoj blizini. Sve mi se čini da nije sa mnom na istim talasnim dužinama ili je nečim zauzeta. Hoću to momentalno i istog trenutka, a kao da mu i ne kažem ko je u čitavoj gomili različitih trenutaka i poteza pa se ti iskobeljaj i dokaži mu našto što i sam zna na drugoj strani, suprotno…hajmo napolje da dišemo duboko i to je kraj novog. Početka?!ha-ha

 

 

 

 

Ne radi se uvek o vama.

Uvijek se radi o vama, prema vama je neko neprijatan iz nekih samo svojih razloga koje vi eto treba da poštujete mada ih ne poznajete, možda, dovoljno; a i zašto bi trpjeli nešto javno kad vas to unižava u tuđim očima, onima koje sve vide i čuju ili je to atak na vašu neovisnu ličnost iz nekog samo vam jasnog ugla, jer može da vam zavidi i vaša voljena ličnost i tako mozga kako da vam „uzvrati Udarac“. A „vrline javne-poroci tajni“, pa svoje propuste krije iza sedam gora kao zmija noge i sl. A vi mu baš dođete kao „javni porok“ preko koga ni sam ne bi moga tek tako preći sem da „polomi svoje brze noge“ za okolo-naokolo i tako mladi izviđači upoznaju svijet. Stvar je u tome da je potrebno ignorisati dobru vezu, a truditi se oko „nebitnih“ jer to je pravi ton za ispoljavanje sopstvene naravi pa bila ona i „bolesna“ malo.

 

 

 

Љутња и бес

 

Nije lako izaći na kraj sa ljutnjom i bijesom prema nekome. Sve to najčešće prelazi granicu i zadire u tuđe poimanje mjesta pod suncem, u nepoštovanje istog, prezir i mržnju, njegovog bitisanja kako ga on shvaća, tj. njegovog lika i djela. Jer, gledajte kad ljutnja prema nečijim postupcima traje dugo ili se ponavlja suviše često, prelazi u nešto jače i složenije nego što je sama intima, traži tvrdokorno i tvrdoglavo svoje ispunjenje u nečijem ološu, onome ti ili ja, a to je već  razračunavanje, ne samo obična prgavost ili popustljivost do opet istog dok uzmem dah.

 

 

 

 

Viđati se s više osoba.

Nisam mnogo pametna, a ni on, kad hoće da me objasni i sada kao po ko zna koji put. Kad smo se „upoznali“, imao je svakog a ja nikog; sada je kao obrnuto ha-ha. Hoće da ostane kao što već jeste, a ja bih sve da izmijenim iz korijena iščupam, unakazim, izbrišem taj „sistem“sa lica našeg svijeta i jednostrane kontrole nekog ko sve zna o meni a ja o njemu ništa. Bato, viđamo se sa mnogima, većinu i ne primijetimo i na važnijim mjestima nego što je krevet, ne stignemo ni da ih upoznamo prije nego što ih zaboravimo sasvim, a i nas tu negdje usput zakačimo preko usta kad samo pričamo i maštamo ukočeni kao davna slika na zidu. Nismo mi jedno drugom ništa a da bi si prebacivali nešto; baš ništa zajedničko, samo se motamo tu negdje okolo. Proživljen u sebi, možda i nastane neki orman od tebe, pardon roman da sve skupim u njega, istjeram iz sebe kao zaostali ćir na inače čistoj sredini i nikad više i ne pogledam- ne stignem ili te nema više u bizini. E, baš da odmorim!

 

 

 

 

 

 

Previše defanzivni (3).

Ne mogu da vjerujem da ono što čujem u „napad je najbolja odbrana“ i „velika riba jede malu“ u cilju opstanka, nije usmjerena suviše lično i s namjerom prikrivanja slabosti, zamagljivanja stvarnih problema sopstvenom impulsivnošću u nezgodnom trenutku i neracionalnog djelovanja na prvu loptu. Sad mogu da dođem do daha, smireno nastavimo gdje smo stali i rješavamo polako ono što je na dnevnom redu, na tapetu i po protokolu, a to nismo svakako mi- neobeštećeni za sve naše minimalne poraze u mimici i retorici uzajamnih neslaganja i tekućih problema. Puni sebe kao uzaludne hrane ,u rezervi, za nezaštićene živce.Zaista, u čemu se mi ispoljavamo i , najzad, čemu nam služi primjer onih koji su „bolji od nas“ nego u nagomilavanju kupljenih a neiskorišćenih resursa i eto sad na izdisaju jer su ih drugi neprimjerenom, neopravdanom i ničim izazvanom silom, pretekli. Djelujte kako znate i umijete, a stišajte malo taj radio,i ostale marifetluke u obliku nedefinisanih medija, u sebi i svojom glavom ja bih ipak istupila naprijed, na mrežu, pa makar me za nju i skratili, ali neću da budem previše de(o)fanzivna. Iz straha od poraza su velike oči i tamo gdje ih u stvari nema.

 

 

 

 

 

Budite realniji.

Realniji svakako, ali nerealni ste uvijek kad vam ne ide ili ste na kraju ispali neuspiješni. Ili ste se već unaprijed predali sumnji da to nikako ne može i da ionako ne biste ništa postigli… onda ste debelo zaglibili u tu nerealnost a da biste bili realni i  naravno pesimista. Jer kako inače, kad i vaš navodni neuspjeh i niste više na terenu karakterišete nedostatkom pravog obrasca. A kad uspijete koji put, utakmica nikad ali nikad nije gotova jer se dešava i van tog navodnog terena vašeg terena, kad ste uspjeli najzad, onda ni uzaludni napori i sve moguće pogrešne procjene, lažna uvjerenja i predubeđenja, a tek isključivost, nisu bili to već svoja suprotnost; naprotiv vi ste uspjeli a šta, to je druga priča. Važno je kako smo podnijeli „poraz“ i poraz naših ideala i uzaludnih nada, kako smo sebe okarakterisali poslije svega kako su nas drugi nazvali, označili i ah jesu li nam pljeskali i kad smo nesigurni u sebe i svoj izbor. Odlučite se za pravu stvar i budite realni, ali to nikako ne možete znati čak ni da li je to pravi početak ili se opet  samo zavaravamo nekakvim mjerama našeg postignuća kakav je na primjer -novac.

 

 

 

 

Ponašanje kao navika.

Sa svima isto, tako da i „nasrtljivci“ unaprijed znaju šta ih čeka od tolike ljubaznosti: pozdrav i nikom ništa.A i vama lijepo jer ste „nedodirljivi“, sve zaboravili istog trena i nestali u vidu lastinog repka. Inače, ako je nešto već odmah isparilo iz glave, zašto računati na solidnu osnovu za neki budući susret; na šta da računate? pa na dobro raspoloženje, sve zavisi od njega, a možete pa sve izpočetka ili gdje ste se već našli ovaj put ako ne prošli. Stalo vam je stalo, i ne „spada“, a i nešto ste „zaboravili“ u našoj „radnji“ ako ne sebe od prošli put.Ukoliko jeste, ovo vam nije nikakvo upustvo za ponašanje i dobro raspoloženje, u zavisnosti kako ko šta tumači.Ah da , kako počne tako i završi, neozbiljno.Mislim (da)  ja se u to ne upuštam.

 

 

 

 

Ljubav-navika.

Znate šta, pravopisne greške uzimate kao tačne (odgovore), jer u ljubavi-navici koja to nije ,sve se pogrešno ispoljava ili u pogrešno vrijeme i na pogrešnom mjestu i , sledstveno tome, sve je pogrešno prihvaćeno od krive osobe. Šta joj drugo preostaje nego tumačenje istog ili da joj vi to protumačite.Nikako i „nacrtate“ jer to bi bilo protiv zakona ljubavi i „uzavrele krvi“.

 

 

 

 

Vidi da ste poželjni i drugima.

„Potvrda vlasništva“ i „privilegije“ nad a mnom ili bilo kim, smiješno je ali ja pokušavam da se otrgnem od silnih i privlačnih sila. Znate, to vam je ona „karikatura“ o čovjeku koji svojim tijelom pokušava da uskladi tračnice sa svojim nadolazećim vlakom,postojeća širina mu nikako ne odgovara jer je dolazeći uzak i „visi“ klizeći samo na jednoj, lijevoj, ne iskorišćavajući sve njene potencijale koje mu se pružaju, vasprostiru, za dostojan dolazak svoje ionako „malenkosti.Ko kome šta ne pripada i da li i odgovara, e pa vidjeće se u onoj kao mojoj držiš me u šaci pa je privuci da stane u širinu nadolazećih emocija. Da ne puknu i ne iscure uprazno  „psihići“ iz ogledala duše u kojem smo svi svako malo ogledali se kao u sebi, pri sebi i o sebi.Postigla sve što sam htjela samo ne tebe konstantno preuvelićavajući djela, samo svoja.

 

 

 

 

 

Naš stalni pratilac.

Stres prestaje i kad znam da mogu da odbijem ono što sam trebala da dobijem a nisam jer mi ionako pripada u tuđim je rukama. Prestaje kad mogu da odustanem, predomislim se, kažem da neću, kolebam se i na kraju ne pristanem na nešto što sam odavno čekala da me mimoiđe a trebala sam da prihvatim kao noćnu moru. Mogu na kraju da kažem da se odričem nasljedstva koje mi je obećano kao moralna ucjena i vječita kočnica na putu za napredak svih ličnih potencijala. Sve u obostranim aluzijama, samo ne kao vječiti gubitnik  u lažnom materijalnom ostvarenju, zauvijek slobodan naš stalni pratilac u zlatnom kavezu ili sa zlatnom kašičicom u ustima, rođen da „zajebava“ vječnost pa da prestane.

 

 

 

 

Stalno se gleda u ogledalu.

Moje dijete je moja slika i prilika, moje ogledalo.Kad u njemu vidim sve ono što sam ja radila na sebi pa odustala, upozorim ga da ne čini iste razlike. Ali, ne vrijedi, ogledalo je to, površno(st).I ne pruža(m) dovoljno jasnu sliku o nama samima, čak i kad uvrijedimo pamet , ili nekoga, ne suviše lično.

 

 

 

 

Rizik, rizik svuda oko nas.

Rizik iz neznanja ili pravilno uočavanje rizika i djelovanje u skladu s tim? pitanje je sad. Fobije zaista nisu rješenje, a ni predočavanje nekome propasti svijeta mada se kreće u tom pravcu i ne traži savjet od vas; dajete mu nije da ne dajete, ma koliko ne bilo uputno što uključio vas je u sve što vam „smeta“ pa opet ne, kad odmah zatim iskljućio vas je iz svog života kao nepodobnu stvar i opasnu za kraj po kojem se ipak krećete  vi, potencijalna opasnost po m(b)rak iz neljubavi kako za koga. Na vama je da se odlučite za slobodu izbora sopstvenog mišljenja, naravno, između njegovog i svog uvijek je odstupnica kao prava mjera stvari u opticaju.Drugim riječima, na meni je da se, pazite ovo, sama odlučim na rastavu starog i dobrovoljni ulazak u novi poslije njega sigurno i zagarantovano; inače, ostajete u nebranom grožđu i neupareni.Ali ,ja ipak ne bih ovako.

 

 

 

Rizik stimuliše.

Dobro se zabavljate kad ste na ivici da pređete na onu drugu stranu koja u biti ne postoji (ničeg nema sve je prekrio mrak).“Mama, on je samo stao i gledao pa ga je poklopio kamion. Zašto tako?“ „Uplašio se“ kažem ja kao izgovor za neinicijativu do posljednje kapi krvi. „Uplašio? Kakav strah? Tu se radi o životu, nije kompjuterska igrica pa možeš da uložiš život.“ Da ,uložiš i izgubiš samo jednom.

 

 

 

Povratak u stvarnost (2).

Dani ispunjeni različitim aktivnostima, a zašto ne zurenje kroz prozor preko krovova ili kao ptica prelijetanje dušom svom preko tog svijeta koji nam ne pripada (još).Poslije udisaja svježeg vazduha ja bih se ipak vratila u samo svoj svijet i(z) stvarnosti.Sva vrata su već zatvorene i čekaju na mene od novog puta ali ne kao staru iznošenu stvar, inače će se zalupiti pred nosom ne zauvijek do novog puta. Stare obaveze već vuku za rukav i naša odupiranja opet toj „stvarnosti“.

 

 

 

 

Ista talasna dužina.

Bitna je satnica i za koliko ste vremena uspjeli da „kontakt ojačate“, jel te, i zato , brzo do „samopouzdanja, kratkog razgovora i hemije“, inače opet sve propada. Naravno, ako ovaj put napustite mjesto zločina, ko zna gdje i kome će se vratiti kad opet jednom zaluta. Možda neočekivanom, neplaniranom, a vi čekate iz prikrajka.Zato kažem „brzom brzinom“ ko zna od kad razmišljate baš o tom.Samo ti putuj po tim bespućima.

 

 

 

 

 

Zaljubljeni u ljubav (1).

Sasvim moguće da ste samo zaljubljeni u ljubav, naročito kad ste na samom početku, mladi i takoreći neiskusni, jer u ljubavi niko nije neiskusan pa ni bebe. Ali, kako uz svaku ljubav, pa i odraslu, idu i maštanja i san , iluzije, tako se i vi prilagođavate tom modelu, najprije zaljubljujući se u osobu iz najbližeg okruženja koja je uz tu blizinu, na dohvat ruke hej, još i zauzeta, radi u ljubavi i vi posmatrate kako to djeluje na njega pa na drugaricu, kako se ponašate vi uz njihovo međusobno ponašanje, možda čak zamišljate sebe na njenom mjestu ili se stvarno nađete u takvoj ili sličnoj situaciji. Uglavnom, sve funcioniše pa i vi sami; možda se i nađete na nečijem mjestu ili ste to sami vi i neko vam brka konce u rukama, a to je bitno do sljedeće stanice i samo vašeg sistema; z(t)ašto da se neko miješa u to, uključuje u bilo kakvu igricu ili igru samo da bi bio sa vama, prilagođen.Možemo i sa sasvim različitih pozicija, iz različitih svjetova koji se sudaraju, možda guše i propadaju, na kraju ruše i obnavljaju na sasvim drugom mjestu i iz različitih pozicija „a šta si ti čekao do sada“. Recimo da ja ne mogu da prihvatim tvoje eksponiranje u javnosti ,iz ove pozicije „domaćice u braku i sa djetetom“ a tebi „smeta“ samo tvoje kuče „alal vjera“.Samo tražim razloge koji neko, meni, svima, odgovaraju čisto iz radoznalosti iz opterećujuće ljubomore zbog tako stilizovanog posla.

 

 

 

 

 

Stop preteranoj analizi!.

Ne dozvoljava mi da se iznerviram tako što mi ne pruža dovoljno materijala za analizu. To znači da ne budi i samim tim i ne zadovoljava moju radoznalost, jer takvim svojim (ne)postupanjem dozvoljava da se ona , ta nepotkrijepljena i nepodmitljiva radoznelost okrene protiv sasvim drugih isto tako sasvim nebitnih stvari. Put je otvoren sasvim novim dešavanjima koji sa njim nemaju ama baš nikakve veze, ili samo posredne, površne čak pogrešne. Ali, ne lezi vraže, tek tada se on samo prišunja sa sasvim druge i neočekivane strane. I, pokusa svoj (dio) kolač.

 

 

 

 

 

Ma, svi su oni….

Ne baš „ništa osim toga“ ali ponekad bar i to, desi se a onda kud koji mili moji i „zaboravi “ se kao da nikad ništa nije ni bilo, nikakvo neplanirano iskakanje iz maršute, ništa što bi trebalo „zabilježiti budnim okom anđela čuvara“. Uostalom, ni vi niste kao iz te priče, da se sve baš nadovezuje jedno na drugo i odakle ste vi otpali i stigli baš tu, kako se to baš desilo nekoj drugoj nekad na vašem mjestu; pa dok „čekate“ morate nešto i da prezalogajite ili ćete vječito biti gladni i žed(lj)ni. Samo nemojte, molim vas, nešto sebi da uskratite na toj slučajnoj prozivci. Ja ionako nemam pojma o čemu pričam kad me tako uporno gledate u oči i lažete da bi me pokolebali u nečemu što ste davno sebe trebali da izostavite ili ostanete na ispravnom putu, nepokolebljivi i odani (kome, pa ideji?!)

 

 

 

 

 

Ne želite ga za dečka.

Šta je razumio ako „ne“ ne prihvata ni kao mogućnost ni kao odgovor, a kamoli nastavak dugoročne veze? Da ja njega priupitam pa će on da zna apsurdno da odgovori ili nešto nepovezano; ali da odustane, nema šanse da tjera po svom kažem ja. E, gledaj kako ti funkcionišeš i ostavljaš sve po strani krajputašu u životu cijelom, sa palcem visoko uzdignutim naprijed pa ko zaustavi i pristane uz put ili usput, dobro jest, a ako ne-nije.To se ja batrgam u neželjama i većinskoj vezi! Biser do bisera šara.

 

 

 

 

 

Komunikacija radi manipulacije.

Niko i ne poteže priču uzalud već s namjerom da nešto proizvede, makar utisak, reakciju ili, zamislite, virtuelnu manipulaciju; kako slatko uhvatiti se u to kolo, naći se zatečen ili bezočno slatkasto uvučen u okrepljujuću dozu prepuštanja bez posljedica „ti na jednoj -ja na drugoj strani“. Pa pucaš koliko god te je volja, po svim svojim šavovima i zabranima, a stvaran svijet će čeka i (ne)čija strana- tvoja strana. Uvijek na svojoj strani kad kaže da je reći nekome javno da ga voliš manipulacija svim svojim organima pa i priznati to, odati sebe a dokazati da ništa ne trpiš pa ni svoj „sistem“ i čemu ti služi osim što potkrepljuje nedostatak istih tih dokaza da si uhvaćen, kako samo zaštićen od lovočuvara kad je lovostaj bez nadovezivanja, molim lijepo.Slutim da me ne voliš kako i ne treba i nije trebalo više.

 

 

 

 

 

Negativne emocije prilikom promena.

Razrješenje je znači u biti svega, a tek strah od lošeg ishoda, pa otud i ta sumnja a nestrpljenje i bacanje krivice zbog svega i svačega. Treba to podnijeti, istrpiti i odnijeti negdje sa sobom. A, stvarno, kad se sve to zaista svršava bez zapadanja u začarani krug istovijetne režije rješavanja raznorodnih problema koji se kao kakvom magijom ne potiru već nadovezuju i nadovezuju. Ne možete sve rješavati, čak ni na istovjetni način, a baš to vam je nametnuto samim vašim postojanjem i opstankom na ovom svijetu, i mala ribica guta veliku malo sutra. Tako se ja potirem, ali ne i vas i gdje sam vas samo zakačila tako neodoljivo neizbježne; konkretno, kad ćete odatle i nemojte samo reći da ćete „zauvijek“ i da nemate razglas problema na sve moguće adrese, nego neke svoje tajne puteve i kanale od kojih mi je muka.Ja ću polako na ovu svoju stranu, a vi produžite dalje, baš smo se lijepo (s)našli.

 

 

 

 

Dopada vam se neko znatno stariji.

„Lijepa i normalna“ veza je jako uzak pojam, začas se izrodi u nešto sasvim deseto, iskoči iz svoje zadate vizure. A iz moje vizure, nisi mi najbolja prijateljica ,pa da te baš toliko poštujem, a i najlakše je pričati o stvarima kojih uopšte nema. Znaš sve one zadate opet teme o svim mogućim, i nemogućim ljudskim vrijednostima, kao što su; poštenje,čovjekoljublje iskričavi moj istinoljubac koji „ljudske“ i dječje osobine traži i kod kučića po ulici pa ih sve tako pokupi da ih nagradi, časti iz svog đepa a za svoj „pedesettreći“ rođendan.

 

 

 

 

Oni nakon vođenja ljubavi

 

Ja mislim da su sad presrećni jer je najgore prošlo, iza njih je, i nemojte opet sad da se učimo šta je to u čemu on(a) uživa kad ni sami ne znamo, a priča sve pokvari, i prije i komentari poslije.A tek odvojeni kreveti i koliko je kilometara između njih sve do ljubavi na prvi, drugi,treći…pa sve do skidanja sa „tripa“ u krugu dvice za sve tekuće, trenutne i buduće propuste. Onako, pa sve u džaku, kompletno more problemčića bez rješenja; nema truda bez motike dobro jutro- ne, nego srećan rođendaaan….
(Nataša Gajić, Brčko – 23.07.2012. 06:46)

 

 

 

 

Niste vi počeli!.

Nisam ja počeo i Ko je počeo, širok pojam; na mjestu zločina nikad ne zatičete situaciju koju ste ostavili iza sebe, najčešće je različit raspored snaga iza prvog čoška, vreba vas iza skrivenih aduta, dužeg pamćenja ili nečega što vam nije, još uvijek ,oprošteno, a osveta je na djelu i tako slatka kad ste sami nespremni, iznenađeni i opušteni u neznanju. Ma, kad god sam se vratila, pojela sam g…, jer samo lijepa igra se nikad ne ponavlja, jednom je i nikad više, ili su različiti rezultati ili vi drugačije uživate, uopšte ne. Samo ukoliko želite da začikujete zlopamćenja, pokažite se u novom svjetlu, razgolićeni, dobrodušni i s neskrivenim nadama tamo gdje ste  izgubili svako povjerenje nekog prošlog a zaboravljenog puta. Kolo sreće se okreće a mogućnost razračunavanja neograničena i ko zna šta ko sve pamti, kome se šta taloži i presipa preko ruba čaše. Mira i izmirenja nikad.Nikad nije naodmet biti na oprezu i svakom se svašta može dogoditi od „boga malih stvari“.

 

 

 

 

 

 

Savršen početak.

Prestanite sa svakom vrstom pretjerivanja. To je taj početak; najljepše mjesto dragog bića, ono između dvije vrste pretjerivanja, onog krajnje pozitivnog na jednoj strani i sa druge krajnje negativnog, kao između dvije noge jednog istog poznatog bića.Ide kao navlačenje stare rukavice na istu ruku, kao nokat uz prst, ma kakav brak je mrak i samo običan papir, bez djece.Savršenstvo u udisaju i izdisaju, ništa me ne guši više , do da se svi sokovi života podrazumijevaju kao jednom dato pa zauvijek ograničeno zauzeće, ko kome prebacuje odgovornost za sve postupke, ljubomoru a držiš se dalje od mene.

 

 

 

 

 

Vječito pitanje putovanja kroz vrijeme, da li je moguće s neke druge strane, iz neke drugačije pozicije „vratiti“ se unazad, ih! makar mislima, razbrkati, prekinuti nadovezivanje na ovo sada, nadomjestiti nešto u stvarnosti koja nam ističe

 

ovdje i sada? Nije to film, ali koji ljudi bi nam sada bili važni, i mi isto tako njima, koje bi konstelacije među nama figurirale, ono što je opstalo ili nam nedostaje, svejedno utiče na nas realno na neki drugi -novi način a sve po starom nepromjenjivo, „sudbinsko“ i unaprijed dato, rezultat i pomiješanosti i kombinacije ili „paralelnih tokova „,bez dodirnih tačaka naši su svjetovi i zabrani „među četiri zida“. Ograđujemo se od onoga na djelu, a ujedno ga i prihvatamo bez roptanja kao sudbinu, zamisli. Naravno da su rezultati bitni, iz ma kog vremena dolazili; vidi kako nas režu ili izostavljaju iz svoga okrilja šta im odgovara i kako im padne na pamet, a da nas više nikad ne vrate tamo, zaboravljene. Eto, po tom principu.

 

 

 

 

Prava osoba, ali prerano (1).

Da li je to znak da vam takva osoba već na samom početku nečega što se ne bi još moglo nazvati potpunom vezom, smeta da bi se  „naludovali“ i živjeli svoj život, stigla je „prerano za vezivanje“. „Prerano“ nije dobra podloga za bilo šta što bi se dalje gradilo kasnije, jer „kasnije“ ne postoji kao nešto fer i pošteno, u najmanju ruku otvorenost prema drugoj osobi i sebi, jer zavarava i ostavlja u rezervi nešto sa čim se od početka ne slažemo u potpunosti, ne ispunjava naša očekivanja, možda preveliku zahtjevnost da se sve poklopi kada nama dođe. Ko zna da li ćemo se „tada“ „jednom“ izgraditi kao ličnost , ko zna šta će po tom biti, samo su izgovor i to loš za nešto u vezi koju već unaprijed ne želimo a ne želimo sebi da priznamo to. Jedino što je izvijesno je da će nas takve dileme u svojoj kolebljivosti pratiti i dalje. E, moji „na čekanju“ i vječito u tranziciji, ko bi vas doćekao a tek vratio na staro i odavno izgubljeno u mislima vaše.

 

 

 

 

 

Oba pola muče iste muke (1).

Nekad sam jako zamijerala mami kad mi je na jedno od mojih takvih pitanja odgovorila:“Neću s tobom da razgovaram o tim stvarima.“ Sad mislim da je bila u pravu. I ovako i onako dovodite kao brižni roditelji svoju djecu do zabune, i ona će sama potom da prokrče svoj neki svoj put do istine, saznanja, iskustva.A zašto ne zalaziti do detalja?! Ako je dijete pitalo i tako izrazilo svoja osjećanja, naravno donekle pokazalo preda mnom svoje emocije, zašto to ne bih bila i ja i prepustila se tome i detaljima koji bi mogli da budu interesantni i čine iskustvo u ovakvim razgovorima. Prošlost je ionako klizav teren, ma čija bila, a dijete je svakako doživjelo nešto prije ili poslije obraćanja vama za uputstvo ili samo ispitivanje terena, dokle smije da ide, praktično i u pitanjima. Pa, donekla pravilno dozirano i našli ste se.

 

 

 

 

 

 

Neće me zbog godina!.

Znači, postoji nezrela i „nezrela“ osoba, ona koja je to zbog svojih nježnih godina i ona koja je takva jer nije dorasla situaciji, ni toj a uglavnom malo kojoj.

A što se tiče specijalne osobe kojoj ćete se svidjeti samo vi, to je malo teži slučaj, pošto ništa nije vječno, pa ni vi, zagarantovano, ni dokazano, a vi se rukovodite valjda prema tome.Ili zaobilazite činjenice i uskačete u veze nekritički i „sa leptirićima u stomaku“, a i to je priča.

 

 

 

Ako ste samohrana majka (1).

Ne, potrebe stvarno nisu iste, i ne samo zato što se radi o dva različita bića, već i zbog različitih pozicija iz kojih dvije osobe gledaju na maminu novu vezu. Dijete traži svoje, novog tatu ili očuha ili „samo“ druga za igru vidi u maminom novom prijatelju. A mama, isto to i samo malo prošireno za sebe. A ne, „mama ide na kafu“ za početak.

 

 

 

 

Ako razmišljate o raskidu (2).

Hoću da budem ozbiljna, ako ne onda bar u ozbiljnoj vezi, ali mi ni jedno od to dvoje ne ide baš od ruke. Neki kažu da imam tešku narav, neki da sam uobražena, tašta,a neki da sam mnogo mlađa od svog muža, kako me je …,u stvari nisam, samo izgledam tako, to on kaže. I šta sada ja da kažem, kad meni padaju svakakve misli na pamet, da li ja samu sebe shvatam dovoljno ozbiljno, mogu li neke misli, i primisli, da izbacim iz svoje, i njegove, glave, uronim u život, stvarni? Kako na djelu, kad ni u teoriji nismo baš potkovani s prave strane? Hoću da kažem, a ne ide mi preko usana ili me ne čuju dovoljno jasno, usklađivanje poruka na snazi, a gvožđe se kuje dok je vruće-hladno.

 

 

 

 

Ne želite da tražite pomoć (2).

E, djeco moja, bolje je smanjivati i dodavati gas prema potrebi koju ste sami zamislili, a kako će da ispadne, tako je, vaše je, ono što ste dobili dobitak je. I niste nikome dužni da uzvraćate radnje i padate na nos; dug je zao drug a i žirant preko granica izdržljivosti.Pa, danas je od sebe do sebe najjednostavnije pokućstvo koje posjedujete, a da se ne izgubite u „džungli od grada“.

 

 

 

 

Pomoć slabijim učenicima.

Kako ono kažu Kinezi: „Bolje je nekome pokazati pecaljku da sam upeca ribu, nego mu svaki put servirati ribu na tanjiru.“Tako i ovaj vaš tekst kao udica kaže, što sami ne pomažete slabijima i tako ćete se osjećati bolje a oni riješiti svoj problem. Lošija strana izgaranja je što ste vi problem a ne on, jer ginete za „bolju“ stvar i kako će izgledati čiji ego poslije svega, za pamćenje je „hvala, neću i izvini žao mi je“.

 

 

 

 

Ako ste samohrana majka (2).

Pomisliti da ako je majka srećna i djeca su, vrhunac je cinizma; ko je odlučivao pored svih predhodnih posljedica naših odluka, da se razvede, taj će odlučivati i o onome što slijedi poslije kad smo mi kompetentni, pitamo se i radi se o nama i našem životu… A sreća je jednostrana u smislu da kad su mame nesrećne i svi drugi su, a kad su srećne, eh! ne moramo i mi, djeca da budemo srećni zbog istih stvari a ni prisutni i uvijek tu.

 

 

 

 

Stvar navike .

Na neke stvari se nikad nećemo navići, lošu situaciju, loš brak, lošu sreću, naravno na tako nešto nikada nećemo pristati ili bar prihvatiti ih kao nešto normalno i „suđeno“. Borićemo se svim silama da iz toga izađemo, a naše loše raspoloženje će nas uvijek posjećati da ni razne neodoljivosti nisu baš takve da nas brzinom svjetlosti prikuće iskušenju kojem pristupamo najčešće nekritično jer nismo stigli da mu se odupremo. I nije prvi put toliko sladak našem tijelu, koliko smo mi slabići u nedostatku dobrog kriterija, pritiska tamo ili ovamo, i nešto ili neko nam baš ovako odgovara, mada nismo u svom elementu da kažemo bez nerviranja e, sada je dosta! jer nam je lakše progutati nešto nego se odvikavati od nečega i trpiti da nam nešto loše i što nam u suštini škodi, nedostaje jer se inatimo i prkosimo svakom normalnom pravilu ponašanja u zadatoj situaciji. A i pravila su ponekada „ponižavajuća,“, zar ne. Ej, moja linijo manjeg otpora koju riješim za kraće vrijeme i bez većeg napora u odluci, koštaćeš me sigurno nećeg mnogo vrjednijeg i strpljenja da počnem nešto mi više znači a i ne potkupljuje me toliko kao obična žvaka za ludaka.

 

 

 

 

Stvoriti zajedničke navike.

Jao, da znate, to usiljeno gurkanje kao što je podsjećanje da biste mogli nešto da obavite baš sada, može da bude baš dobar razlog za nerviranje i dbijanje od nekoga kome  je ko zna šta trenutno u glavi, ma koliko se vi trudili da ispadnete dobri, pružite domišljatu uslugu i pomognete nekome da se snađe u moru obaveza za koje se zakačio kao za slamku spasa a i vas ne primjećuje ili mu samo remetite uobičajeni ritam služenja samo svom bogu „malih stvari“. Dakle ostavite ponekad nekom slobodan prostor i od sebe same, ako već ne spontano; a spontano je spontano i došlo je samo od sebe, ne kao radna navika ili dug prema voljenom. Možda samo sjećanje na zajednički provedene trenutke u ne tako dalekoj prošlosti, i ništa više, odvrati vas od namjere da prisiljavate sebe da uvijek ispadnete dobri i na usluzi lijepo provedenom trenutku zajedno kako inače. A dobro se na dobro nadovezuje, baš kao i ono loše po vas čemu podsjećanje kad mogu sve sam(a).

 

 

 

Ljubomora izjeda.

Ljubomora izjeda, da, naročito ako ste najzad svoju pažnju usmjerili na nešto sadržajnije, djelotvornije  a i pouzdanije nego što je to uzak krug prijatelja s vremena na vrijeme. Zaboravili ste makar za trenutak da izigravate ogledalo nečije duše, pa makar i sopstvene, i bavite se nečim zanimljivijim što izaziva malo dozu zajedljivosti, komentara, ili čak zavidnu količinu neartikulisane ljubomore jer smo umorni od svega, dosadilo nam je da uvijek čekamo na nekog ili nešto što nas zaobilazi a i gnjavi.Kontola nije mala stvar i ne oprašta se lako, a pogotovo ne zaboravlja, mada može sasvim pristojno da ispuni vrijeme, kao i obrezivanje ruža.Ili, da kažem, čitkije ostavljaj poruke na frižideru, ali nekom drugom.

 

 

 

 

 

 

 

On i ona ujutro.

Sinoć smo se muž i ja neobično i još više zbližili uz jedan film koji je on gledao po treći put, a ja prvi i to iz srede pa do kraja, ne mari. Pali su tu razni pa i uzvratni komentari, kao kakva paljba bez zastoja, sve oko glavne junakinje, „nadarene šahistkinje koja tek treba da se dokaže“ a koja ga je podsjećala na njegovu mamu koja je isto tako bila nadarena mada amaterski samo ostvarena „slikarka u školi časnih sestara“, kasnije u porodici i profesionalno švalja. Elem, suze su vrcale kod njega što ga je glumica podsjećala na majku u mladosti, dok sam se ja pitala je li bila tako privlačno ženstvena, da li su je u jednom trenutku ambicije toliko zaokupile da je već imala šta da izgubi kad ono što je voljela da radi, a radila je tako dobro i sigurno, nije više predstavljalo samo puko zadovoljstvo već nešto više (turnirki šah); i zašto, uostalom ,plače zbog majke, ne plače samo voli i on tako da pogleda nešto lijepo i prepuno pozitivnih emocija kao što je ovaj film (?)Vama muškarcima je tako teško da priznate to i pustite koju suzu ako ne i zaplačete.Treba vas dobro „isprovocirati“ da biste se snašli u tom galimatijasu ispucanih emocija.

 

 

 

 

Neko vas posmatra (2).

Vaše najintimnije tajne, da i to što vam je u glavi, možete i da komunicirate sa „posmatračima“, naravno, vanzemaljcima, vašim „spasiocima, dobročiniteljima “ i onima malo manje od toga; a od toga  do prave paranoje je mali korak. Možete da znate sve ili „gotovo sve što vam je dopušteno“, čak vodite ljubav na daljinu, jer imate taj „osjećaj“, ili samo seks sa sobom, naravno, u trenutcima kad ste baš toliko samoživi pa vam se sve zavrti u glavi i svijet se cijeli vrti baš oko vas; ah, kakva veza na daljinu, kakva povezanost i uzajamna  privrženost, a odatle do stvarnog pokrića nije mali korak. Vi u četiri oka, fizički stvarni i od krvi i mesa, a sa druge strane stola „virtualni haker“, vaša „ljubav“ i šta ćete više „pravi život“ i ne shvaćate kako ste već „mrtvi“ za sve, dok se bavite sami o sobom i kako vas drugi „posmatra“ jer nema druga posla ili mu je to „samo“ posao.Vodite li, uopšte svoj život dok vas posmatraju, vaša opsesija.

 

 

 

 

On vas posmatra.

Ne shvatate vi koliko ljudi malo polažu na usputne prolaznike koje slučajno okrznu pogledom i taj trenutak dok traje i korak dok ističe u mimoilaženju. A tek ljudi oko vas, oni sa kojima živite, iz navike su počeli da gledaju kroz vas jer ste ih naučili da ste „uvijekek tu“.Ne gledaju vas u stvari kao da vas ne gledaju, nisu vas još „registrvali kao važnu osobu u svom životu“ ili vi uopšte niste ni primjetili da (li) vas on posmatra, i kako, a da bi to imalo uticalo na vaše raspoloženje i mišljenje o njemu ili sebi. Jeste li se upoznali tako ili vam je naknadno „sve objasnio“ ,kad je najvažniji trenutak prošao.Tako je malo potrebno da sve propadne i ko vam je ikad išta priznao dok ste mu se, na primjer, prvi javili, a zvučalo je „glupo i površno do nevjerice“. To odbijanje istine od sebe…

 

 

Njen prijatelj.

I, ko je tu „autsajder“, muškarac na čekanju a kao prijatelj, ili sami vi koji svoje zalogajčiće hvatate između dva prijateljska druženja vaše drage stalno pod emotivnim nabojem i ko zna šta bi se iz toga moglo izroditi, u stvari, ništa kao i do sada što bi nešto bilo ubuduće.Rizik je to, brale moj, stalno biti ljubomoran na nečije važno prisustvo i komentare nekoga ko i nije baš slučajni prolaznik u vašem i njenom životu, već se stalno ponavlja u beskraj, čak i sa varijacijama na istu temu.

 

 

 

 

 

Ne potcenjujte druge.

Viša sila ili nečiji dobro smišljen način da vam se osveti, sasvim minorna stvar i dešava se svakom i  odande odakle se „najmanje nadaju“. A ako vam do nekog baš i nije stalo, sem da ga ponekad ismijete malo, koga ne volite, ne može ni da vas povrijedi jer je daleko još od vaših pojmova percepcije. Možeda vas zaskoći na silu, što je zlo, ali ono što stvarno može da uzvrati je atak na vašu sujetu, a tu ste sami krivi jer pridajete preveliki značaj sebi a i njemu ukoliko niste i dalje ravnodušni, hladni i na distanci, kao što već jeste, padate u vatru, preganjate se i uzvraćate jedno drugom „sitne“ pakosti daleko od ljubavi i blizu „niskim strastima“ bez kraja i konca. Pokažite jedno drugom ko raspolaže „boljim oružjem“, takmaci jedni bez imalo produhovljenosti, osim onim što držite u džepu za neke „bolje ljude“.

 

 

 

 

 

 

Njegovo i njeno pamćenje.

Da li baš gomila činjenica nema nikakve veze sa  trenutnim problemom? A one što su se vremenom nagomilale i nadovezujući se jedna na drugu prerasle u jedno brdo problema koje treba dobro raskopati i rastresti da biste došli do suštine, do zaboravljenog problema koji je sve i pokrenuo ,da se sad kačite zbog „sitnice“ koja nije istinski uzrok sukoba već kap koja je prelila čašu. Ne možete zamagljivati problem tako što će te potiskivati takozvane znakove, uzročnike koji pale vatru sukoba i ono što vam možda pruža smijernice kakav je neko, kako se ponaša u datoj situaciji i šta u stvari misli o svemu; a o tome svjedoći i ono što je nekad davno rekao ili učinio, ponavlja se ili je njego pravi stil ophođenja prema vama i vas prema njemu. Neke stvari ne biste nikad oprostili, a prešli ste preko njih jer ste „zaboravili“ i nadoknadili nečim drugim. Neko se i mijenja u svemu, postaje tolerantniji i to mu više ne smeta, ali to je rijetkost, i otud ono otkud to sad, kad nikad nije…U pamćenju je spas.Ono što vas je uzdrmalo jednom, ne znaći da će i odustati i ponovo može zasmetati neriješeno.Pa kažete uvijek ista pjesma dokle.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle kraja.

Samo vi napustite krvavu scenu, na kojoj se odigrao taj pokolj, ali nikada nećete izaći isti i neoštećeni, neranjivi i bezgriješni. Čak prije nego što je nešto puklo, natjerajte ga da pati ,vašim prilično naivnim analizama, jer sve je počelo i prije nego što ste se povukli ne ostavljajući nikakvu nadu u bolje sutra poslije kraja, kao da sutrašnjica bez tebe ne postoji, što je prilično usko gledište da, vidiš, snaći ćemo se i bez vas.

 

 

 

Jutro posle.

Opšta mjesta. U suštini mogu da povjerujem u sve: gledanje kroz prste, emocionalni naboj, kamen spoticanja…Ali nikako da je (ne)suočavanje  glavni razlog nerašćišćenih računa. Od guranja pod tepih do međusobnog razračunavanja mali je korak, a čist račun -duga ljubav je kost, ili knedla, u grlu, do plača i nazad.Zašto ne ostajemo u nekoj vezi? tijelom da ali ne i u duši. Jer, karta (riječ) je pala kad slonćići dugog nezaborava stavljeni su u pogon „pamti pa vrati“, i pozitiva igra svoju ulogu u tom smislu,sve za tvoje dobro.

 

 

 

 

Muški put kroz raskid.

Najprije je dobio lošu ocjenu koju je već dobio (zaboravio), pa je zatim dobio još dvije kojim se nije nadao (ispod očekivanja), najzad se „potukao“ s drugovima i sabotirao čas (neprimjećeno), kod kuće pustio suzu pominjući „samoubistvo“. E da bi skoro na kraju dana provršljao lutalicu psa i izjavio nešto kao da „materijalisti nikad ne dožive najslađi trenutak u svom životu „kad moraju da ostave gladno kuče kod kuće bez sebe.

 

 

 

 

 

 

Vrlina, a ne opsesija.

Nije normalno sebe stalno kontrolisati šta radiš i preispitivati se da li je to normalno sa nečijeg gledišta i u bilo kom smislu a ne samo opsesivnom. Isto tako mislim da nije normalno osjećati nešto kao prisilnu radnju, nešto što moraš da uradiš čak da bi se nekom dopao ili da bi te neko smatrao prihvatljivim; na stanu situacije kad samog sebe dovodiš do prisile da se nešto ne bi desilo ili baš da bi se nešto dogodilo. Sve ima svoje granice, pa i ljutnja zbog neuspjeha i preporuka opustite se nasmiješite se ljudi.

 

 

 

 

Potrošačka opsesija.

Naravno da je način plaćanja nekada davno bio drugačiji, pa smo prema njemu osjećali zahvalnost ili pak dug; da, krvnim zrncima ili pomoću krvnih njih, tako da si imao ili krv ili vodu. Zašto bi ti inače neko pomogao u nevolji, ako ti nije rod ni tvoja kost ni pomozbog. Danas, pripadnost nekome ili nečemu samo po sebi uopšte se ne računa, pogledajte samo oko sebe ili čak zavirite i u svoju porodicu. Sve je samo blef i da neko nečem služi. Osim kao sredstvo plaćanja neizmirenih računa, a i to se da nadoknaditi. Zabašuriti?! Nekoga ili nečim, svejedno.Danas sakriti cijelog čovjeka i strpati ga u svoj džep nije ništa; nekada se to zvala svaka vrsta ucjene na nivou.

 

 

 

 

 

Gledaju vas s visine.

Neke „žrtve koje si podnio zbog mene“ stvarno je nemoguće izignorisati; bilo bi to kao pružiti ruku krokodilu da radi s vama šta hoće.

 

 

 

 

Mrze vas jer se usuđujete, a oni ne.

Ako usađujete drugima strah od povrede, ili poigrajmo se riječima ali recimo drugu stvar, od pobjede i tim više nije ni čudo što vam podmeću i sapliću vas da tiraniju trpite, sagnete se i ne reagujete jer, navodno, ne znaju kako će vaša reakcija biti dočekana, na krv i nož. Najkraće rečeno, ne znaju da li ćete pobijediti u svojim nastojanjima da sve i sebe uzmete u zaštitu, podmetnete leđa za sve a gle, ne potonete. Onda ste i iznad njih, za lakat, pardon, za glavu viši iznad sitacije, ali ne arogantni.Učinite da se vaš glas čuje!

 

 

 

 

 

 

„Mama, oni me plaše!“.

Da, da se jednom to sve završi.Ništa gore od stalnog iščekivanja da vam nešto padne na glavu. A oni koji su vas doveli u takvo stanje, da stalno nešto očekujete, čekate a ništa se ne dešava, najbolje znaju kako da vas „pokrenu“ u svoju korist dok samo u njih gledate i nečemu se nadate, ili kako da vas pokrenu da i za sebe nešto učinite između dva zalogaja loših vijesti koje su vam prošle kroz glavu ili pored uha, na vama je izbor, za koju ćete se opciju opredijeliti. A biti spreman i uteći i na strašnom mjestu postojati. Nije na odmet nekad i saslušati šta drugi ima da kaže a ne zasipa vas prijetnjama i prognozama bez dobrih argumenata. A opet, biti ptica zloslutnica koja jede vaše meso i utrobu, a to ste vi, ne kaže ako uradite ovako biće onako. Ona vas sprema za raj, letargiju, liniju manjeg otpora, sve u svemu apatiju bjež u svoju kuću, dok ona jede vaš miraz.Dočekajte ga sa sigurnošću vjere u bolje sutra a ne biće još gore ako odmah ne padnem.

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s