Mrzilišta u mišjim rupama

Nataša Gajić
12. мај 2015. у 11:02 ·
Znate kako se kaže: takvo je stanje stvari i u prošlosti malo šta može da se promijeni, ponajmanje ona stvarno nešto novo ima da vam kaže; saopštiće vam tužnu stvar kao da se baš ni malo ne radi o vama, bez obzira što vam suze grunu na oči iz samosažaljenja ili bijesa. Zato, vratimo se na početnu poziciju kad nismo bili baš toliko loši, ne robujemo predrasudama niti lomimo preko koljena kao neku isključivost i sve prolazi mimo nas što ne može da nas takne do same srži a i ne vrijedi baš toliko, da se zbog toga toliko pomučimo. Sada, vrijedi se pomučiti, zbog svih početaka koje smo započeli i ostavili nedovršene a dotrajale; potrebno ih je, kao i sebe, dodatno osvježiti i osnažniti, zapamtiti šta su ikada imali da nam kažu a mi prečuli, i ne prečuti ono što imaju sada, previdjeti, pa se dosjetiti u (samo)zaboravu i samozavaravanju, da ništa se ne mijenja sa nama, pa ni iz početka se ništa ne kreće, ukoliko to nismo već predvidjeli, u prošlosti i bivšim prenemaganjima koje nazivamo nedoumicama, mi- zbunjeni posmatrači u sopstvenoj sobi što nam viri iz ušiju i priča stare poznate priče: ma šta nam rekle, postoje i one i mi koji ih slušamo, a očekujemo ko zna šta, novo, nepoznato i od sebe dato, da ispuni ovu prazninu odjeka pred krečenje i totalno sređivanje. Poslije da se ne uvalimo u isto blato i isti pijesak za proigravanje bebečih fazona; nije ovo sve za njih i da lupaju po tome kao po sopstvenoj prčiji, a mi da čistimo „dangubice“ za njima; lošom procjenom još niko nije zavladao ukoliko je nije zamjenio saznajnim putem, sve mijenjajući dan za noć i obrnuto. Ono što ne doneseš sa svog puta, ostavi drugom, da se posluži i ponese sa sobom kad ti već nisi mogao ili nisi bio sposoban podnijeti glad za umorom od svega poslije svega. Mada, što nije za tebe, nije ni za drugog; i najviše volimo one koji se i drugima sviđaju, pa ne možemo do njih doprijeti od toliko „namotanog“ svijeta oko njih, koji se, istina, kruni, ali prilazište nemaju od laži do laži što im šapuću u uši, guraju porukice i ceduljice sa dobitnim brojevima telefona. Odavno ne zvoni na ovoj strani svijeta bez mašte da učini nešto bolje za sebe, sem alarmi opomene da nije sve ali izgleda… dobro. Učinite nešto ali stvarno i za sebe same, za početak; pa poslije kažite da je ovo „početno stanje“ nečeg što ne prolazi odavno.

glumljenje „mrzilišta“ nema veze svuda oko nas sem u mišjim rupama

Advertisements

О natasa1

Pa, naravno kad muljaju dvadeset i kusur godina, taj par "medenjaka". A Vi? Jedva čekam to u junu! Malo sam se zamorila od prijave- čujemo se uskoro, nadam se , i sa komentarima.Pusa!!! Natasa1
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s